Svetske berze ne veruju Sarkoziju i Montiju
Berze ne veruju u ohrabrujuće izjave političara poput francuskog predsednika Nikole Sarkozija ili italijanskog premijera Marija Montija da je vrhunac ekonomske krize - prošao, a najveći razlog za skepsu je Španija koja jedva samostalno servisira svoje dugove, dok njena obnovljena recesija ni na koji način ne učvršćuje temelj španske ekonomije.
Ispostavlja se da više od triliona "živog novca", koji je Evropska centralna banka nedavno uložila radi jačanja likvidnosti evropskih banaka, predstavlja samo injekciju za smirenje teškog bolesnika. Finansijska "droga" je delovala samo tri meseca.
Mnogim evropskim stručnjacima postalo je još očiglednije da se novcem može kupiti samo vreme, ali se fundamentalni problemi ne mogu rešiti.
Nemački ekonomista Henrik Miler upozorava da je sadašnji ekonomski poredak "imao pogrešnog vodiča", te da se porast BDP-a u sve većem obimu zasnivao na jeftinim kreditima.
Što je vreme više proticalo, bilo je sve više pozajmljenih sredstava koja su korišćena van proizvodnog sektora. Umesto toga, "skakale" su cene u trgovini akcijama i hartijama od vrednosti, te cene sirovina i nekretnina.
Građevinski "bum" u pojedinim zemljama, poput Španije i Irske, doveo je do poremećaja ravnoteže u ekonomskim strukturama i do slabljenja konkurentnosti, kaže nemački stručnjak.
On predlaže zaokret svetske, pre svega evropske ekonomije, od finansijskog kapitalizma ka humanom. Kamen temeljac treba da predstavljaju potrebe društva, a ne dobit.
Ruski stručnjak Ruslan Grinberg, direktor instituta za ekonomiju i dopisni član RAN, misli da se ne radi o utopiji, već o povratku na humani ili poluhumani kapitalizam iz druge polovine dvadesetog veka.
On upozorava na modu da se podržavaju bogataši, kao da samo oni mogu da obezbede radna mesta i zdrav razvoj ekonomije. To je mit, navodi Grinberg.
"Za poslednjih 30 godina svet se navikao na sliku koja se zasniva na tržišnom fundamentalizmu. Kažu - tržište će sve samo urediti. To je bila utopija, i ona danas umire, ali vrlo sporo", navodi ruski stručnjak.
Danas je, kao ikona neoliberalizma, cilj po sebi postalo izvlačenje što veće dobiti od kapitala, a ne blagostanje društva. I najtužnije u celoj priči je to što za sada samo najnapredniji stručnjaci pozivaju da se ovom modelu koji vodi u ćorsokak kaže: dosta.
Politički i ekonomski establišment više voli da čvrsto korača izabranim pogrešnim putem - navodi Glas Rusije.
