Za 10 godina u Srbiju ušle 33 milijarde evra
U Srbiju su se od 2001. do 2011. godine slile 33 milijarde evra neto finansijskog kapitala. U članku za novi broj časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) to su naveli stručnjaci banke Hipo Alpe-Adrija u Srbiji.
Najznačajniji efekat bio je pozitivan uticaj na privredni rast koji je do početka krize 2008. prosečno iznosio pet odsto godišnje. Ali, ta finansijska integracija donela je i niz izazova za Srbiju, ocenili su predsednik Izvršnog odobra banke Hipo Alpe-Adrija Vladimir Čupić i glavni ekonomista Jasna Atanasijević.
Ekspanzija potrošnje i tražnje u periodu intenzivnog priliva stranog kapitala dovela je do relativnog gubitka spoljne konkurentnosti domaće privrede.
U 2011. godini plate u Srbiju bile su realno četiri puta veće nego 2000, a bruto domaći proizvod veći samo za 50 odsto, piše u tekstu. Došlo je i do većih oscilacija deviznog kursa, tako da je u vreme velikog priliva stranog kapitala - od 2006. do 2008, dinar jačao, a slabio sa rastom neizvesnosti na svetskom finansijskom tržištu i sa tim povezanim odlivom od početka 2009. do danas.
Iako je izbor fleksibilnog deviznog kursa logičan za malu otvorenu ekonomiju sa strukturnim trgovinskim deficitom, u članku se ocenjuje da nije moguća potpuna fleksibilnost kursa zbog prenosa slabljenja dinara na inflaciju i uticaja na konkurentnost izvoza. Teškoća je i održivost duga pošto dostupnost spoljnog zaduživanja može iznenada da se promeni, tako da je nivo duga sam po sebi rizik za stabilnost i faktor je cene novog zaduživanja.
Autori ukazuju i na u strukturno neuravnotežen rast, odnosno na veći rast nekih sektora privrede u periodu intenzivne finansijske integracije i priliva nedostajućeg finansijskog kapitala spolja. Jedino rešenje, ocenjuje se, leži u povećanju konkurentnosti domaće proizvodnje radi smanjenja neravnoteže, odnosno radi prelaska na model rasta zasnovan na domaćoj proizvodnji i izvozu.
