Za 10 godina u Srbiju ušle 33 milijarde evra
Najznačajniji efekat bio je pozitivan uticaj na privredni rast koji je do početka krize 2008. prosečno iznosio pet odsto godišnje. Ali, ta finansijska integracija donela je i niz izazova za Srbiju, ocenili su predsednik Izvršnog odobra banke Hipo Alpe-Adrija Vladimir Čupić i glavni ekonomista Jasna Atanasijević.
Ekspanzija potrošnje i tražnje u periodu intenzivnog priliva stranog kapitala dovela je do relativnog gubitka spoljne konkurentnosti domaće privrede.
U 2011. godini plate u Srbiju bile su realno četiri puta veće nego 2000, a bruto domaći proizvod veći samo za 50 odsto, piše u tekstu. Došlo je i do većih oscilacija deviznog kursa, tako da je u vreme velikog priliva stranog kapitala - od 2006. do 2008, dinar jačao, a slabio sa rastom neizvesnosti na svetskom finansijskom tržištu i sa tim povezanim odlivom od početka 2009. do danas.
Iako je izbor fleksibilnog deviznog kursa logičan za malu otvorenu ekonomiju sa strukturnim trgovinskim deficitom, u članku se ocenjuje da nije moguća potpuna fleksibilnost kursa zbog prenosa slabljenja dinara na inflaciju i uticaja na konkurentnost izvoza. Teškoća je i održivost duga pošto dostupnost spoljnog zaduživanja može iznenada da se promeni, tako da je nivo duga sam po sebi rizik za stabilnost i faktor je cene novog zaduživanja.
Autori ukazuju i na u strukturno neuravnotežen rast, odnosno na veći rast nekih sektora privrede u periodu intenzivne finansijske integracije i priliva nedostajućeg finansijskog kapitala spolja. Jedino rešenje, ocenjuje se, leži u povećanju konkurentnosti domaće proizvodnje radi smanjenja neravnoteže, odnosno radi prelaska na model rasta zasnovan na domaćoj proizvodnji i izvozu.