Koliko traje i koliko košta spor sa bankom?

Pravdu na sudu zbog jednostranog menjanja kamatne stope za kredite u otplati potražilo je stotinak građana. Prva presuda u korist klijenta je nedavno doneta jer je banka, pozivajući se na poslovnu politiku, promenila ugovorenu fiksnu maržu.

Troškovi se kreću od oko 700 evra i u proseku se rešavaju oko godinu dana

 

Banka će morati da vrati novac koji je klijent platio iznad prvobitno ugovorene marže. Ipak, pre nego što rešite da svoja prava zaštitite uz pomoć suda, imajte na umu da u startu morate da računate na troškove od oko 700 evra i da u proseku rešavanje spora traje oko godinu dana.

Procedura nalaže da klijent prvo podnese pismeni prigovor banci koja je dužna da u roku od 30 dana odgovori. Sledeći korak je obraćanje Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije. Banka ima rok da za osam dana obavesti NBS o svom stavu. Ako se desi da ni tada klijent nije zadovoljan ishodom, on može da zatraži posredovanje NBS u medijaciji.

- Sud je poslednja instanca. Da bi pravdu zadovoljili, građani moraju da računaju i da će sudski spor trajati u proseku oko godinu dana od podnošenja tužbe do donošenja presude - naglašava Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih korisnika "Efektiva".

Neophodno je računati i na troškove, ali u slučaju da klijent dobije spor, oni se naplaćuju od banke. Građani koji pravdu reše da potraže na sudu moraju da izdvoje novac za sudsku taksu, od 150 do 250 evra, kao i da plate eventualni trošak sudskog veštaka od 100 evra. Na kraju se plaća i taksa za presudu koja iznosi 50 odsto od vrednost početne takse. Ovo su troškovi koji se podrazumevaju, ali bez izdvajanja novca za advokate.

- Ukoliko je reč o nekoliko ročišta, ukupni trošak, uključujući i usluge advokata, iznosi do 700 evra, dok je upola niži ako se ne plaća advokat - kaže Gavrilović.
Pravdu na sudu možete potražiti ako je banka jednostrano podigla maržu, zatim ako je ukupna kamatna stopa povećana, ili u slučaju da banka kroz neki ponder ili novu formulu ubacuje vrednosti kojih u prvobitnom ugovoru nije bilo, a koje dodatno podižu kamatu.

Ekonomista Goran Nikolić ukazuje na to da je i u našem pravnom sistemu vrlo bitna sudska praksa, odnosno ranije donete odluke po istom problemu.

- Ako neko ima identičan ili sličan spor, onda bi posle konsultacije sa advokatom trebalo da pokrene postupak, i nema razloga da ne dobije spor - ističe Nikolić.

Klauzula u ugovoru "sprovođenje poslovne politike", bankama je služila kao osnov za povećanje marže iako je libor/euribor (drugi deo kamatne stope) padao.

Umesto da građani imaju niže rate zbog toga, banke su im neopravdano podizale rate. Koliko su građani bili na gubitku, odnosno banke na dobitku ukazuje slučaj klijenta jedne austrijske banke. Kada je ugovorio kredit, kamata stopa je iznosila šestomesečni libor uvećan za maržu od 5,2 odsto.

Međutim, kada je krajem 2008. godine libor pao za dva odsto, banka je podigla maržu za isti iznos, tako da je ukupna kamata umesto da padne ostala ista. Mesečno, na ovaj način, banka je zaradila 150 franaka više. Za dve godine, odnosno do primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banka je na ime kamate nezakonito više naplatila između 4.500 i 5.000 franaka. U slučaju da klijent dobije spor, banka je u obavezi da vrati sav nova koji je zaradila podizanjem marži.

Kako se kaže u poslednjem izveštaju o radu Centra za korisnike finansijskih usluga, posle primene zakona 5. decembra, očekuje se povećanje broja pozitivno rešenih osnovanih prigovora koji se odnose na povećanje visine promenljivih kamatnih stopa.