Vlast planduje, narod gladuje
Dok Srbiju potresa ekonomska kriza, a narod se bori da preživi, na Kopaoniku se održava Biznis forum ili kako ga od milošte zovu "srpski Davos" od koga se očekuje da ponudi moguća rešenja za brojne poteškoće sa kojima je suočena srpska ekonomija u vreme globalne krize, ali i niza domaćih neizvesnosti.
Miodrag Kostić, vlasnik MK komerca i jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji je na forumu priredio prijem, čija je glavna zvezda bio premijer Srbije Mirko Cvetković, koji je pozvao na štednju, ali je i obećao da neće smanjivati plate i penzije.
A i kako bi kada je prosečna januarska plata u našoj zemlji bila svega 333 evra, što je daleko najniže u regionu. Pretekla nas je i Albanija u kojoj je prosečna zarada 380 evra, koliko je i u Makedoniji koja je tradicionalno uvek bila siromašnija od Srbije.
Još gora situacija je sa penzionerima, jer je prosečna penzija 210, a najniža penzija svega 110 evra.
U Srbiji je u poslednje tri godine 260.000 ljudi ostalo bez posla, tako da sada oko 735.000 ljudi traži uhlebljenje, a prema nezvaničnim statistikama, okruglo milion ljudi nema stalan izvor prihoda. Stopa nezaposlenosti dostigla je rekordnih 23,7 odsto i jedna je od najviših u Evropi. U zemljama evrozone je 10,7 odsto.
Cvetković je takođe istakao da očekuje stabilizaciju dinara, (evro u Srbiji banke prodaju i za 113 dinara) budući da su, kako je rekao, iscrpljeni faktori koji su uticali na njegovu nestabilnost i slabljenje.
Ekonomski stručnjaci s druge strane smatraju da je slaba vajda od očekivanja da će domaća valuta biti stabilna i da su očekivanja premijera prevelika. Tražnja za evrima je velika, a dinar ne spasava ni velika zainteresovanost investitora za državnim hartijama.
Ekonomista Goran Nikolić navodi da niko ne veruju da je jak dinar održiv.
- Nema novih priliva u zemlji, ekonomska kriza je u jeku, a imamo i veliki deficit budžeta. Takva situacija se odražava i na nestabilan kurs - kaže Nikolić i dodaje da ga ne čudi što prodaja državnih zapisa nije zaustavila pad vrednosti dinara.
I profesor Ljubomir Madžar kaže da će dinar i dalje slabiti.
- Ne vidim da bi dinar uskoro mogao da počne da jača. NBS nema sredstava za veću intervenciju, a i sama država ima dosta velike devizne obaveze koje pristižu za servisiranje - kaže Madžar.
Premijer je na Kopaoniku obećao da štednja neće ići na uštrb socijalnih davanja, a i kako bi kada socijalna pomoć iznosi 65 evra po članu domaćinstva ili se svodi na ručak bez mesa u sedamdesetak narodnih kuhinja.
Od gotovo 30.000 korisnika narodnih kuhinja u Srbiji, svako treće je dete. Broj onih kojima je besplatan obrok potreban, nažalost, mnogo je veći.
Ekonomista Branko Dragaš kaže da su beda, čemer i apatija odavno zahvatili ove prostore, a 60 odsto građana Srbije živi na granici totalnog siromaštva.
- Ova Vlada je zemlju dovela na granicu bankrota koji će se uskoro i dogoditi, jer naši političari nameravaju da zemlju u 2012. godini zaduže za 4,08 milijardi evra - kaže dr Dragaš.
Realno gledano u Srbiji više od 700.00 građana živi na ivici bede. Sa problemom nezaposlenosti i siromaštvom susreću se sve bivše jugoslovenske republike.
Prema evropskim merilima, siromašni su svi oni koji imaju manje od 598 evra mesečno. U Srbiji je, prema statistici, siromašan svako ko zarađuje manje od 8.500 dinara ili oko 80 evra mesečno. To je dovoljno tek da se plati utrošena struja i dnevno kupi vekna hleba, litar mleka ili nekoliko krompira.
Neslavni rekorderi
U Srbiji su najmanje plate u celom regionu, a najveća nezaposlenost. Dinar je za nepune tri godine doživeo najveći pad vrednosti u odnosu na evro od svih evropskih valuta - na primer, pet puta više nego albanska valuta lek, odnosno skoro sedam puta više nego turska - lira. Čak i po broju automobila na 1.000 stanovnika - po podacima pre ekonomske krize - Srbija je na samom evropskom dnu.
Hrana kao najveći trošak
Jedan od parametara životnog standarda je učešće hrane u ukupnim troškovima domaćinstva. Najlošije podatke ima Makedonija, pa Srbija. U Makedoniji troškovi hrane obuhvataju 43,4 odsto ukupnih izdataka, dok u Srbiji obuhvataju 41 odsto. U Crnoj Gori je to 37 odsto, u BiH 36 odsto, a Hrvatskoj 32 procenata. Podaci pokazuju da 60 odsto građani Srbije raspolaže sredstvima kojima podmiruju isključivo troškove hrane.
Srbija najgora
|