Vlast planduje, narod gladuje
Miodrag Kostić, vlasnik MK komerca i jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji je na forumu priredio prijem, čija je glavna zvezda bio premijer Srbije Mirko Cvetković, koji je pozvao na štednju, ali je i obećao da neće smanjivati plate i penzije.
A i kako bi kada je prosečna januarska plata u našoj zemlji bila svega 333 evra, što je daleko najniže u regionu. Pretekla nas je i Albanija u kojoj je prosečna zarada 380 evra, koliko je i u Makedoniji koja je tradicionalno uvek bila siromašnija od Srbije.
Još gora situacija je sa penzionerima, jer je prosečna penzija 210, a najniža penzija svega 110 evra.
U Srbiji je u poslednje tri godine 260.000 ljudi ostalo bez posla, tako da sada oko 735.000 ljudi traži uhlebljenje, a prema nezvaničnim statistikama, okruglo milion ljudi nema stalan izvor prihoda. Stopa nezaposlenosti dostigla je rekordnih 23,7 odsto i jedna je od najviših u Evropi. U zemljama evrozone je 10,7 odsto.
Cvetković je takođe istakao da očekuje stabilizaciju dinara, (evro u Srbiji banke prodaju i za 113 dinara) budući da su, kako je rekao, iscrpljeni faktori koji su uticali na njegovu nestabilnost i slabljenje.
Ekonomski stručnjaci s druge strane smatraju da je slaba vajda od očekivanja da će domaća valuta biti stabilna i da su očekivanja premijera prevelika. Tražnja za evrima je velika, a dinar ne spasava ni velika zainteresovanost investitora za državnim hartijama.
Ekonomista Goran Nikolić navodi da niko ne veruju da je jak dinar održiv.
- Nema novih priliva u zemlji, ekonomska kriza je u jeku, a imamo i veliki deficit budžeta. Takva situacija se odražava i na nestabilan kurs - kaže Nikolić i dodaje da ga ne čudi što prodaja državnih zapisa nije zaustavila pad vrednosti dinara.
I profesor Ljubomir Madžar kaže da će dinar i dalje slabiti.
- Ne vidim da bi dinar uskoro mogao da počne da jača. NBS nema sredstava za veću intervenciju, a i sama država ima dosta velike devizne obaveze koje pristižu za servisiranje - kaže Madžar.
Premijer je na Kopaoniku obećao da štednja neće ići na uštrb socijalnih davanja, a i kako bi kada socijalna pomoć iznosi 65 evra po članu domaćinstva ili se svodi na ručak bez mesa u sedamdesetak narodnih kuhinja.
Od gotovo 30.000 korisnika narodnih kuhinja u Srbiji, svako treće je dete. Broj onih kojima je besplatan obrok potreban, nažalost, mnogo je veći.
Ekonomista Branko Dragaš kaže da su beda, čemer i apatija odavno zahvatili ove prostore, a 60 odsto građana Srbije živi na granici totalnog siromaštva.
- Ova Vlada je zemlju dovela na granicu bankrota koji će se uskoro i dogoditi, jer naši političari nameravaju da zemlju u 2012. godini zaduže za 4,08 milijardi evra - kaže dr Dragaš.
Realno gledano u Srbiji više od 700.00 građana živi na ivici bede. Sa problemom nezaposlenosti i siromaštvom susreću se sve bivše jugoslovenske republike.
Prema evropskim merilima, siromašni su svi oni koji imaju manje od 598 evra mesečno. U Srbiji je, prema statistici, siromašan svako ko zarađuje manje od 8.500 dinara ili oko 80 evra mesečno. To je dovoljno tek da se plati utrošena struja i dnevno kupi vekna hleba, litar mleka ili nekoliko krompira.
Neslavni rekorderi
U Srbiji su najmanje plate u celom regionu, a najveća nezaposlenost. Dinar je za nepune tri godine doživeo najveći pad vrednosti u odnosu na evro od svih evropskih valuta - na primer, pet puta više nego albanska valuta lek, odnosno skoro sedam puta više nego turska - lira. Čak i po broju automobila na 1.000 stanovnika - po podacima pre ekonomske krize - Srbija je na samom evropskom dnu.
Hrana kao najveći trošak
Jedan od parametara životnog standarda je učešće hrane u ukupnim troškovima domaćinstva. Najlošije podatke ima Makedonija, pa Srbija. U Makedoniji troškovi hrane obuhvataju 43,4 odsto ukupnih izdataka, dok u Srbiji obuhvataju 41 odsto. U Crnoj Gori je to 37 odsto, u BiH 36 odsto, a Hrvatskoj 32 procenata. Podaci pokazuju da 60 odsto građani Srbije raspolaže sredstvima kojima podmiruju isključivo troškove hrane.
Srbija najgora
|