Lični bankrot spas za dužnike
Proglašenje bankrotstva, koje su zapadne zemlje odavno uvele, bilo bi zaštita i za građane Srbije koji ne mogu da vraćaju dugove.
Probleme u otplati kredita u Srbiji ima oko 90.000 građana, a trenutnoje aktivirana 271 hipoteka.
Zbog gubitka posla ili smanjenih primanja, sve je više građana koji su zapali u dugove i ne vide izlaz iz takve situacije.
Spas za njih bilo bi proglašenje ličnog bankrota koje su zapadne zemlje odavno uvele, piše list "Press".
Iako bi mogućnost da proglase lični bankrot građanima bukvalno spasla život, jer u strahu da će im zapleniti imovinu, a porodicu ostaviti na ulici, mnogi jedini izlaz vide u samoubistvu, u Srbiji se o tome još ne razmišlja.
Poslednji slučaj ovakve ljudske tragedije dogodio se prošle nedelje u Kragujevcu, kada se Milan S. (58) ubio, i to kada su sudski izvršitelji došli da mu zaplene kuću zbog dugovanja.
Zakonska odredba proglašenja ličnog bankrota postoji gotovo svuda, a uvedena je i u nekim zemljama u okruženju. U Americi je, na primer. 2009. godine više od milion građana proglasilo bankrot. Stručnjaci objašnjavaju da se lični bankrot proglašava u dogovoru sa bankom i sudom, i predstavlja zaštitu za onog ko je zapao u dugove.
"Prvo se popisuju celokupna imovina i prihodi dužnika, a on je zaštićen jer se po zakonu ne mogu prodavati njegova osnovna sredstva za život i rad. Ostala imovina se prodaje, ali ostavlja se mogućnost da se dug naplati iz budućih prihoda u roku od tri do pet godina. Takođe, često se otpisuje i deo duga. Cilj nije da se dužnik sankcioniše, već da mu se ostavi mogućnost da ponovo počne da zarađuje", objašnjavaju stručnjaci.
Važna stavka je i da u većini zemalja koje su uvele mogućnost ličnog bankrota banka dužniku ne sme da uzme više od dve trećine primanja.
U Srbiji ovakav propis o ličnom bankrotstvu ne postoji, ali u NBS objašnjavaju da se kod nas to reguliše drugačije.
Ako dužnik nije u mogućnosti da izmiri obaveze, onda jedino preostaje da se prinudno sprovede potraživanje. Zakon predviđa da dužniku ne mogu da se oduzmu odeća, obuća, hrana, medalje, ratne spomenice i ogrev dovoljan za tri meseca - kažu u NBS.
Ekonomista Zoran Popov smatra da bi takav zakon, koji bi pomogao dužnicima, svakako trebalo doneti. On ističe da su banke bukvalno mamile građane da uzimaju kredite, a sada ih ne interesuje da li mogu da ih otplaćuju.
