Zelenaški kredit za cvetni biznis

Dragan i Dobrica Kostić iz sela Ranutovac kod Vranja pre 10 godina nisu ni sanjali da će školovati kćerke Biljanu, Ivanu i sina Igora zahvaljujući cveću. Cvetni biznis im spasava kućni budžet, ali i danas se kaju što su 2007. podlegli propagandi jedne banke koja je nudila povoljne kredite za poljoprivredu, pa i za cvećarstvo.

Opstaju samo najbolji: Dragan Kostić

- Želeli smo da proširimo proizvodnju, novac nam je bio neophodan i kredit je bio jedino rešenje. Podigli smo 5.000 evra na pet godina. Ove godine ćemo se ratosiljati rata, a izračunali smo da ćemo sa kamatom vratiti banci vratiti 9.000 evra. Eto, to su ti povoljni uslovi - priča 50-godišnji Dragan.

Prazne jasle

Do 2003. godine Kostići su radili u fabrici Jumko. Dragan je sa višom ugostiteljskom školom dogurao do poslovođe restorana u kompaniji, dok je Dobrica sa višom pedagoškom radila u fabrici konfekcije. Kompanija je propadala, pa su odlučili da uzmu otpremninu.

- Odlučio sam da napustim firmu kada sam u Beogradu pitao jednog od naših direktora kakvo je stanje u Jumku. Odgovorio mi je pitanjem: "Dragane, može li konj da jede iz praznih jasli"?

Pošto žive u selu, razmišljali su da svoj komad hleba zarade baveći se poljoprivredom, ali su brzo odustali jer su ulaganja velika, a neizvesnost zarade još veća. Nisu imali dovoljan početni kapital.

- Učestvovao sam na međuregionalnim seminarima o poljoprivredi i proizvodnji hrane koje je organizovala Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija poznata kao FAO. Od zemalja u okruženju posetio sam Bosnu i Hercegovinu i Mađarsku i pokupio niz saveta, pa i iz cvećarstva - kaže Dragan.

Da u životu slučajnosti određuju mnogo toga, potvrđuje to što je Dragan otišao na sajam hortikulture u Novom Sadu.

- Pozvao me cvećar Momčilo iz sela Tibužde da mu pravim društvo. Tamo sam se upoznao sa cvećarstvom kao poslom koji može da obezbedi egzistenciju mojoj porodici.

Na sajmu su me apsolventkinje hortikulture upoznale sa tajnama uzgajanja cveća.

U stvari, saznao sam da tajni nema, već da svakodnevno treba učiti, sticati iskustvo a najvažnije je voleti cveće. Tada sam upoznao sam i ljude iz šabačke firme Gradina, uvoznika najkvalitetnijeg semena za saksijsko i rezano cveće.

Saradnja bez sujete

Pomoći i podsticaja od države nije bilo. Dragan i Dobrica su od svojih para napravili plastenik i započeli proizvodnju. Nije bilo nimalo lako.

- Bilo je to doba neizvesnosti, briga i neprospavanih noći, učili smo stalno, upijali nova saznanja i primenjivali ih. Cvećari iz našeg kraja, uz Mošu iz Tibužda, Joca iz Ranutovca, Srđan iz Vrtogoša i Joca iz Sobine su nam dosta pomogli. Nema sujete i zavisti, zajednička saradnja svima donosi korist.

Cveće zahteva strpljenje: Dobrica Kostić

- Cveće zahteva strpljenje, jer ima svoj životni ciklus i traži posebnu negu i tretman. U cvećarstvu je sve više ljudi, ali samo najbolji opstaju. Danas ima novih vrsta cveća koje imaju sve kraći proizvodni ciklus. Da bi se opstalo, treba pratiti naučna dostignuća - kaže Dragan i napominje da mesečno zarade po jednu prosečnu platu.

Rasad cveća u plasteniku u Ranutovcu

Kostići proizvode između 60.000 i 80.000 stabljika cveća, a maštaju da dostignu brojku od 200.000.

Sanjaju da se u Vranju u centru grada, u pešačkoj zoni ili na Trgu Staniše Stošića, otvori tržnica gde bi se prodavalo cveće.

- Bio bi to ukras grada, pored cvećara tu bi mogli da izlažu i oni koji se bave domaćom radinošću.

Kostići prihode dopunjuju uzgajanjem paprike koju gaje na pola hektara.
- Radimo dosta, ali ne žalimo se. Biljana uskoro treba da diplomira na fakultetu za ekologiju, Igor na ekonomiji, a najmlađa Ivana je upisala Učiteljski fakultet - vele Dobrica i Dragan.