Samo sloga Evropu spasava

Ima li izlaza iz krize evra, kakve bi bile posledice njegovog ukidanja i šta može još da se učini da se umesto propasti dogodi oporavak evropske privrede? O tome za "Vesti" ekskluzivno govori Filip Hercog, finansijski savetnik francuskog premijera Fransoa Fijona i evropskog komesara za ekonomsku konkurenciju Mišela Barnijea.

Solidarnost neophodna : Filip Hercog

Velika Britanija odbija da joj budžet kontroliše Komisija EU koju niko nije demokratski izabrao?
- Postoje dva problema - nedostatak solidarnosti i nedostatak demokratije. Imamo zemlje evropske monetarne unije koje vode različite ekonomske i budžetske politike. Potrebna je finansijska podrška, odnosno solidarnost. Što se tiče Velike Britanije, njen stav je krajnje sebičan. Britanija kaže Nemačkoj, Francuskoj i ostalima: vi treba da učvrstite zonu evra jer ako se raspadne, to će pogoditi i Britaniju. Ali, London neće da učestvuju u solidarnosti, neće nijednim evrom da podršku zonu evra.

Da li je realan povratak nacionalnim valutama?
- Ostvarivanje tog scenarija značilo bi poraz plana učvršćivanja zone evra i predstavljalo bi katastrofu. To bi značilo ne samo recesiju, već i depresiju kao u vreme 30-ih godina prošlog veka. Ako zona evra eksplodira, imaćemo strašne posledice ne samo u Evropi, već i na celokupnoj međunarodnoj sceni. Ako se, na primer, Grčka vrati na svoju valutu, strani kapital se više ne bi vratio u tu zemlju. U lošoj situaciji bi se našle i brojne banke i investitori iz drugih evropskih zemalja koji su ulagali u Grčku. Dakle, jedino moguće rešenje je solidarnost, udruživanje država članica.
 

Kako bi EU mogla da se ekonomski oporavi?

• - Mi smo identifikovali potrebe - infrastruktura u transportu, numerička ekonomija i slično, ali privatni sektor ne želi da ulaže jer se plaši da za njega to nije rentabilno, a državni sektor je prezadužen. Rešenje je da EU sama razvije državno investiranje na evropskom nivou jer sama EU nije uopšte zadužena kao što su njene države. Ali, njen budžet je preslab. Mogao bi da se poveća uvođenjem, na primer, evropske takse na ugljen-dioksid ili na finansijske transakcije. Imamo mogućnost kolektivnog oporavka pod uslovom da postoji politička akcija.

Nemačku kritikuju da u početku krize nije bila dovoljno solidarna, a sada nameće drugima svoju formulu solidarnosti?
- Oprezan sam kad je reč o Nemačkoj i ne želim da pokazujem prstom na nju, iako smatram da ima problema sa svojom evropskom politikom. Nemačka je moćna zahvaljujući svom ekonomskom i društvenom sistemu koji podrazumeva daleko veću odgovornost građana nego što je onaj koji postoji u Grčkoj ili čak i u Francuskoj. Međutim, kad Nemci kažu da svi ostali treba da budu kao oni, to je neprihvatljivo.

Zašto?
- Zato što se ne može tražiti od Grčke, Bugarske ili Rumunije da razviju industrijsku moć kakvu je Nemačka stvarala poslednja dva i po veka. Dakle, treba prihvatiti raznovrsnost u Evropi i ne napustiti Grke ili Portugalce, a to Nemačka nije shvatila.