Evro - Od ujedinjene Evrope do simbola dužničke krize

Po sopstvenom džepu znate da je 2011. godina za većinu stanovnika naše napaćene zemlje bila katastrofalna... Ali, kako se krajem svake godine uvek svode rezultati, a to je naročito slučaj kad je reč o novcu i tome kako smo pregrmeli još jedno leto, red je da i mi evociramo ne baš lepe uspomene iz 2011.

Kada je krajem novembra ugledni list "Volstrit žurnal" objavio priču da velika švajcarska banka "Credit Swiss" predviđa krah evra, odnosno da evro "broji svoje poslednje dane", među Evropljanima je nastala panika.

Da li će 2012. godina doneti stabilnu valutu Evropske unije

 

"Dogodiće se neke vrlo bitne stvari i to vrlo verovatno do sredine januara", pričali su bankari, navodeći da će se kriza u evrozoni odraziti na do sada jake finansije Francuske i Nemačke, kao i na najjače evropske banke.
 

Da se nešto "opasno" sprema moglo se naslutiti kada je britanskim ambasadama u zemljama evrozone naloženo da izrade planove pomoći britanskim državljanima, za slučaj propasti zajedničke valute. Ministarstvo trezora potvrdilo je da su spremni planovi pomoći u slučaju kolapsa zajedničke valute.
 

Pojedini Nemci žale za svojom nekadašnjom valutom

Kako navodi Zavod za statistiku u Berlinu, Nemačka, najveća evropska privreda, imala je na kraju trećeg kvartala u 2011. godini ukupan dug od 2,028 biliona evra, što iznosi više od 80 odsto nemačkog bruto domaćeg proizvoda.

Ono što može da zabrine sve članice Evropske unije je da je Nemački dug manji od dugova mnogih zemalja evrozone. Dug Italije, recimo, iznosi 120 odsto, a prosek evrozone je iznad 85 odsto.

Ni bankarski sektor u Evropi nije u boljem položaju. Nakon što su kompanije i štediše u problematičnim zemljama evrozone povukli milijarde evra depozita iz banaka, stručnjaci predviđaju da i bankarskom tržištu preti šok.

Banke u zemljama poput Španije, Italije i Portugala pokušavaju da zadrže klijente i privuku nove, rekordno visokim kamatama na depozite, no time povećavaju i cenu vlastitih transakcija. Bankarski sektor, osim masovnog povlačenja depozita, ugrožen je i zbog činjenice da evropskim bankama dogodine dolaze na naplatu obveznice u vrednosti od 800 milijardi evra.

Jedna decenija evra

Kada je 12 zemalja Evropske unije 1. januara prihvatilo evro kao zvaničnu valutu, svi su mislili da će to ujediniti evropsku privredu i olakšati život građanima, međutim, deceniju kasnije situacija je potpuno drugačija. Kao sredstvo gotovinskog plaćanja, evro je u opticaj ušao 1. januara 2002. godine, tako da će evro proslaviti desetogodišnjicu.

Anketa sprovedena u nekoliko evropskih zemalja pokazala je da su građani u potpunosti izgubili poverenje u valutu. Kako kažu stanovnici pojedinih evropskih prestonica, prelazak na evro podigao im je troškove života i doveo do velike političke i ekonomske neizvesnosti u evrozoni.
 

Samo 12 godina kasnije evro je postao simbol dužničke krize i ekonomskih problema.
 

Građenje "nove" evrozone
 

"Ekonomski dan odluke", odnosno samit lidera Evropske unije, trebalo je da pornađe rešenje problema koji najviše muči Evropljane - hoće li evro preživeti ili ne. Sudbina evrozone našla se u rukama predsednika Francuske Nikole Sarkozija i “evropske gvozdene lejdi“ nemačke kancelarke Angele Merkel.

Skrojili sudbinu evrozone: Nikola Sarkozi i Angela Merkel

 

Dužnička kriza naterala je vodeće privrede evrozone - Nemačku i Francusku na snažnije povezivanje. Strah od kolapsa zajedničke valute doveo je do uvođenja strožih pravila ponašanja za članice evrozone.
 

Lideri Evropske unije uspeli su da se usaglase o novim fiskalnim pravilima koja su usmerena na strožu budžetsku disciplinu. Ovaj dogovor treba da spreči da se ponovi slučaj Grčke, Italije, Portugala...

Glavne odredbe sporazuma odnose se na ograničavanje godišnjeg struktrnog deficita na 0,5 odsto društvenog proizvoda, primenu automatskih sankcija, ako javni deficit premaši tri odsto društvenog proizvoda i unošenje novih pravila u nacionalne ustave.  

Britanija poželela sreću ostatku EU

Ono što svakako Sarkozi i Merkelova nisu očekivali je da Velika Britanija neće prihvatiti dogovor ostalih članica Unije.

Ponosni Britanci: Premijer Dejvid Kameron i Angela Merkel

 

Čitavih deset sati duo "Merkozi" (kako nazivaju Merkelovu i Sarkozija) pokušavao je da ubedi britanskog premijera Dejvida Kamerona da je njihov plan za spasavanje zone evra dobar, ali je na kraju Kameron ipak ostao dosledan i odbio da njegova zemlja uzme učešće.

Kameron je insistirao da Velika Britanija treba da ostane van dogovora o finansijskim regulativama, zbog čega će sporazum koji su predložile Nemačka i Francuska imati status međudržavnog dogovora, a ne dokumenta EU.

Kakve će ovo posledice imati po EU još se niko ne usuđuje da prognozira.

Nepotpisivanje zajedničkog sporazuma praktično znači da u slučaju glasanja o pitanjima evra, Britanija nema pravo odlučivanja. Sa druge strane, po svim ostalim pitanjima Britanija će i dalje punopravno odlučivati u Briselu.
 

Još nije jasno koliko je ova paradoksalna situacija održiva, pa se mnogi nemački mediji i političari pitaju ima li uopšte smisla da Britanci ostanu u Evropskoj uniji, a njihov izlazak iz Unije ni za koga više nije nezamisliv.
 

Pendreci u Grčkoj, promene u Italiji
 

Voli da se zabavlja: Silvio Berluskoni

Zemlje na koje se ekonomska kriza možda i najviše odrazila su Italija i Grčka. Sada već bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni, poznatiji je po skandalima vezanim za lude žurke, nego po ekonomskim rešenjima i inovacijama, izgubio je poverenje naroda da može Italiju da spase ekonomske krize.
 

Promene i mere štednje u Grčkoj praćene su štrajkovima, masovnim demonstracijama, povredama i demonstranata i policjaca, ali je Grčka, na kraju, uspela da promeni premijera, usvoji restriktivni budžet i započne mukotrpne mere štednje.

Grci nikako nisu mogli da se pomire sa činjenicom da ostaju bez 13 plate i svih beneficija koje su godinama imali. Grčka je bila u dubokoj finansijskoj krizi, ali niko sem članova vlade nije bio spreman na radiklane mere štednje. Nekoliko meseci trajali su žestoki sukobi i protesti na ulicama Atine, a teško je i prebrojati povređene.

Slike koje su obišle svet: Masovni protesti u Atini...

Politička "žrtva" promena bio je premijer Jorgos Papandreu, koji je fotelju ustupio bivšem potpredsedniku Evropske centralne banke Lukasu Papademosu, koji u 2012. mora da nađe način da Grčku izvuče, ili bar ublaži posledice ekonomske krize.

Lukanikos - pas koji je "predvodio" demonstracije   Pas lutalica iz Atine po imenu Lukanikos (Kobasica), koji je postao nezvanična maskota protesta i internet senzacija, dobio je priznanje, pošto je u američkom magazinu "Tajm" objavljena galerija njegovih fotografija.     Lukanikos, koji je na internetu već poznat kao "pas izgrednik s atinskog trga Sintagma“, ima i svoj profil na "Fejsbuku". U grčkoj prestonici ima mnogo pasa lutalica, ali demonstranti navode da je samo Lukanikos, koji se prvi put pojavio pre četiri godine, redovan prilikom svakih nemira i redovno je na strani demonstranata.

U Italiji nije bilo masovnih demonstracija, ali kriza nije bila ništa manja. Umesto Berluskonija, rukovođenje vladom preuzeo je Mario Monti. Paket mera štednje, čiji je naziv dekret "Spasite Italiju", predviđa prikupljanje više od 10 milijardi evra od poreza na imovinu, uvođenja novih dažbina na luksuzne predmete kao što su jahte, podizanja PDV-a, pooštravanje mera protiv utaje poreza i podizanje starosne granice za odlazak u penziju.

Koliko je ovaj paket težak, govori i činjenica da se italijanska ministarka rada i socijalne politike Elsa Fornero rasplakala prilikom najave budžetske štednje.

I Ameri zamalo na ivici bankrota
 

Posle više nedelja izuzetno teških pregovora demokrata i republikanaca i američki Senat i Predstavnički dom usvojili su plan za povećanje ograničenja zaduživanja od 14,3 hiljada milijardi dolara.
 

Zajedno sa povećanjem granice zaduživanja Kongres je usvojio i smanjenje budžetskih troškova za više od 2.000 milijardi dolara u narednoj deceniji. Država ne bi mogla da plaća svoje obaveze da nije povećana granica zaduživanja, a bankrot bi, prema oceni američkih zvaničnika, ozbiljno ugrozio svetsku privredu. 

A šta je bilo sa srpskom ekonomijom u 2011?

Po sopstvenom džepu znate da je 2011. godina za većinu stanovnika naše napaćene zemlje bila katastrofalna... Ali, kako se krajem svake godine uvek svode rezultati, a to je naročito slučaj kad je reč o novcu i tome kako smo pregrmeli još jedno leto, red je da i mi evociramo ne baš lepe uspomene iz 2011.

JANUAR je počeo loše, gotovo haotično. Cene su od starta 2011. počele da divljaju, pa su poskupeli mleko, kafa, sokovi, južno voće, prevoz u pojedinim gradovima, cigarete, kućna hemija, slatkiši... Znači, poskupelo je sve.

FEBRUAR je stigao u našu zemlju sa poraznim saznanjem - da građani Srbije sve više jedu iz kontejnera. Pri tome, saznali smo i da je siromašno dva miliona naših građana, da poslodavci neredovno isplaćuju plate i da deca baš i nemaju neku budućnost kojoj će se radovati.

MART - e mart je bio lep mesec... U stvari, baš i nije, ali nije u redu da samo pišemo o lošim stvarima - u martu smo imali jednu veliku investiciju - belgijska kompanija “Delez“ kupila je “Maksi“ za nekih 932,5 miliona evra (uključujući tu i dugove od oko 300 miliona evra).

APRIL nas je pomalo i šokirao. Krajem meseca, naime, evro je pao ispod 100 dinara, iako je početkom godine imao najveću vrednost - 106,49 dinara, što nije obećavalo jačanje domaće valute. Međutim, čuda (čitaj: mahinacije) se izgleda dešavaju...

MAJ je, moglo bi se reći, bio mesec “duhovite“ ekonomije - ekonomski mag Mlađan Dinkić rekao je da je verovao u svoju priču kad je rekao narodu da će svaki građanin dobiti po 1.000 evra za besplatne akcije javnih preduzeća... Pa zar to nije bio jedan od boljih viceva u 2011?

JUN nam nije doneo mnogo lepih vesti - grad Beograd i Milan Beko su se preganjali oko Luke Beograd, premijer Cvetković je rekao da će nam biti bolje dogodine (isto jedan od boljih viceva u 2011), a onda smo saznali da nam je kupovna moć 65% ispod evropskog proseka...
 

JUL je bio baš ”vruć”, najviše zato jer je Kosovo uvelo embargo na robu iz Srbije, što je prakitčno bio uvod u mnogo napetija dešavanja u Srbiji. Dešavanja koja potom nisu imala nikakve veze sa ekonomijom...
 

AVGUST nam je doneo i neke lepe vesti - dogovorili smo sporazum iz predostrožnosti sa MMF-om (da možemo da pozajmimo milijardu evra ako zatreba), ali mnogo bitnije od toga je da su Kinezi odlučili da grade solarnu elektranu u Vranju, što je projekat čija je vrednost procenjena na oko 300 miliona evra.

SEPTEMBAR možemo da pamtimo po dve stvari. Dugoročno, verovatno je nezgodno što se Srbija zadužila još milijardu dolara, prodavši na inostranom finansijskom tržištu evroobveznice u toj vrednosti. Kratkoročno - desilo se čudo! Pojeftinilo je ulje!!!

OKTOBAR bismo mogli da pamtimo i po tužnom saznanju da ćemo na nivo iz 1990. godine doći tek za 30 godina, ili da postoji mogućnost da Srbija počne da uvozi svinjetinu iz Hrvatske... Ipak, hit je ipak bila najava da nam iz Kine stižu dve milijarde dolara ulaganja i kompanija ”Serđo Takini”!

NOVEMBAR nas je porazio na startu - odmah nas je dočekalo poskupljenje grejanja, kućne hemije, gasa, prevoza... A iz jedne analize mogli smo da saznamo da je vrednost rudnog bogatstva na Kosovu i Metohiji procenjena na 1.000 milijardi dolara (!).

DECEMBAR je, osim priča da se u Srbiju polako vraća šverc, kao i da sve više po hranu ponovo putujemo u inostranstvo (naročito u Segedin), pokazao zbog čega nam je tako kako je - u našoj zemlji 551 milioner ne plaća porez... I šta mi onda, u stvari, hoćemo?

Bilo je još, tokom 2011, tužnih priča u vezi sa srpskom ekonomijom. Na primer, pisalo se o tome kako pola miliona Srba ne plaća račune, zatim kako se razbacivalo milijardama u Kolubari, kao i o tome da je novi Zakon o zaštiti potrošača maltene prazno slovo na papiru.

Ruku na srce, bilo je i lepših stvari - recimo lažna nada da nam je ruski premijer Vladimir Putin doneo milijarde za projekte u Srbiji! Ali je zato sjajna bila priča da Aleksinac leži na 200 miliona tona nafte (!). Od svega toga, ipak, najviše pažnje treba pokloniti južnokorejskoj kompaniji “Jura“, koja je ove godine otvorila tri fabrike u Srbiji, poslednju sredinom oktobra u Nišu.

Možda bi sve ovo mogli lakše da progutamo, da nas u decembru nije dočekala porazna prognoza - da plata 2012. godine neće biti dovoljna za hranu...

I samo da znate da je tu još bilo još poskupljenja struje i goriva, problema oko prodaje Telekoma, problema sa dubiozom Galenike, protestovali su malinari, bilo je nevolja sa Jat ervejzom, Srbija je prešla zakonsku granicu javnog duga... Hm, kad se sve sabere, dobro je da smo još živi...