Srbija, carstvo kopija

Falsifikovana roba prepavila je Srbiju, a najviše se falsifikuje odeća, obuća, parfemi, kozmetika, cigarete i lekovi. U ponudi su sve poznate marke, pa lažna prada ili luj viton tašna može se pazariti ne samo na buvljaku, nego i u centru Beograda, ali po ne tako maloj ceni. Razliku između originala i kopije sve je teže primetiti,

- Od početka ove godine do sada carinici su na graničnim prelazima zaustavili uvoz gotovo pola miliona različitih odevnih predmeta, oko 250.000 dečjih igračaka, skoro 13.000 kozmetičkih preparata i parfema, a bilo je i lekova - kaže Darko Stojčević, načelnik Odeljenja za zaštitu intelektualne svojine Uprave carina.

Da li je reč o falifikatima ili ne, utvrđuje sud. Praksa je pokazala da, ako je u pitanju mala količina robe, do suda se i ne stigne. Kada sud utvrdi da je reč o falsifikatu, najčešće izriče meru uništavanja robe.

Iako u Upravi carina ističu da ulažu velike napore da spreče prodor krivotvorene robe u Srbiju, na naše tržište stižu plagijati svih vrsta. I falsifikatori su sve veštiji jer su stekli decenije iskustva, a posao im olakšava i situacija u kojoj nosilac prava na neki žig u Srbiji nema ovlašćenog zastupnika. Postupak nema ko da pokrene, pa se roba pušta u zemlju.

- Trudimo se da sprečimo da se falsifikovana roba koja tako dođe u Srbiju prodaje po visokim cenama. Zato imamo dobru saradnju sa tržišnom inspekcijom i obaveštavamo ih o mogućnosti pojave krivotvorene robe u prodavnicama - navode iz Uprave carina.

Prema oceni Gorana Papovića, predsednika Nacionalne organizacije potrošača, na tržištu Srbije ima između 65 i 70 odsto falsifikovane robe.
 

- Osim na buvljaku i u kineskim prodavnicama i nekim renomiranim radnjama kupci mogu biti nasamareni. Pojedini trgovci gledaju da zaobiđu generalnog uvoznika određene marke i tako manje plate. Tržišni inspektori imaju obavezu da to kontrolišu. Nama je pomoć potrebna i od samih proizvođača. Ako bi nam oni dostavili sve podatke o originalnim proizvodima, mi bismo lakše mogli da upozorimo ljude na falsifikate - smatra Papović.

Čak dve trećine kupaca u Srbiji povremeno kupuje kopije poznatih brendova. Tržište naše zemlje u poslednjih nekoliko godina preplavljeno je torbama, satovima, majicama i drugim modnim detaljima koji su kopije poznatih marki. Tako na ulici možete da vidite devojke koje šetaju luj vitonove torbe, gučijeve majice, kartije satove ili neke druge lažnjake koje su pazarile za mnogo manje novca nego što koštaju originali.

Falsifikovana roba mahom se pravi u Kini, Južnoj Koreji, Tajvanu i Južnoj Americi, odakle se potom transportuje na Bliski istok ili u Istočnu Evropu, gde se pakuje u ambalažu koja je identična originalnoj i potom distribuira na tržišta Zapadne Evrope. Istraživanja pokazuju da bi se tri četvrtine kupaca lažne robe odreklo takvog pazara kada bi za kupovinu lažnjaka bile zaprećene zatvorske kazne. Čak i imućniji kupci povremeno kupuju lažnjake i savršeno srećno ih stavljaju u svoje garderobere pored originalnih komada odeće.

Ovakva roba se uglavnom prodaje u prodavnicama i na pijacama, ali i preko interneta. Među onima koji su kupovali lažne marke je i glumica Rene Zelveger, koja je priznala da je u Hongkongu kupila falsifikovanu tašnu. Najpoželjniji brend je luj viton, koga slede guči, barberi, tifani, prada, hermes, šanel, dior, iv sen loran i kartije. Najpopularnija je odeća, pa slede cipele, satovi, kožna roba i nakit.
 

Najviše falsifikovane robe prodaje se u Evropi, i to u Velikoj Britaniji, gde je više od tri miliona Britanaca kupilo tokom prošle godine lažnu robu, a potražnja za falsifikovanom robom dramatično je porasla u Indiji i na Dalekom istoku, za čitavih 50 odsto tokom prošle godine. Bugarska policija zaplenila je samo tokom jedne sedmice ove godine više od 40.000 falsifikovanih komada luksuznih proizvoda duž obala Crnog mora.Vlasnici ovih radnji rizikuju da dobiju kaznu i do pet godina zatvora zbog krivičnog dela povrede autorskih prava.