Zapad daje škart siromašnoj Evropi
Premijer Slovačke Robert Fico dao je rok do jeseni Evropskoj komisiji i njenom šefu Žan-Klodu Junkeru da počnu da rešavaju problem različitog sastava istih namirnica. Zbog različitih proizvoda za tržišta "stare" i "nove" Evrope, Fico je zapretio da bi Slovačka mogla da uvede jednostrani embargo i protera zapadne namirnice iz slovačkih restorana.
- Zemlje Višegradske grupe su već ranije upozoravale na taj problem, ali mere Evropske komisije su nedovoljne. Komisija ima dovoljno informacija da, ako hoće, pripremi zakone kojima bi naredila da ko želi da prodaje proizvod u istom pakovanju, mora da ima isti kvalitet - kazao je Fico.
Uflekani Česi
Nadnacionalne kompanije brane se da je za gori kvalitet njihovih proizvoda u postkomunističkim članicama EU kriv navodno lokalni ukus potrošača, a kod praška za pranje, Čehe je zasmejalo objašnjenje da Česi na odeći "prave drugačije fleke" nego Nemci.
Upozorenje premijera i ultimatum Evropskoj komisiji da nešto preduzme do jeseni dolaze posle velikog zvaničnog testa u susednoj Češkoj gde je, na zahtev Ministarstva poljoprivrede, testiran 21 proizvod u varijantama za tržišta Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke i Mađarske, čime se pokazalo da su na istoku Evrope samo tri bila istog kvaliteta kao za zapadna tržišta.
Češki ministar poljoprivrede Marjan Jurečka predstavio je rezultate testa na ministarskom zasedanju u Briselu, a pred zapadnim kolegama se ogorčeno razmahivao s dve kutije prerađene zamrznute ribe za prženje za nemačko i češko tržište - proizvodima koji su u testu najgore prošli.
U Srbiju pak lošijeg kvaliteta stiže uglavnom iz Rumunije, Bugarske, Mađarske i Poljske, gde velike svetske kompanije imaju razvijenu proizvodnju namenjenu za stanovništvo ovog dela Evrope.
U prilog tome su i rezultati istraživanja u susednoj Hrvatskoj, gde je dokazano da je kvalitet deterdženta za pranje veša renomiranog evropskog proizvođača goreg kvaliteta nego u nekoj drugoj zemlji EU.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda, kaže da je ovaj problem prisutan godinama.
- Potrošači na novim tržištima u Evropi za iste pare dobijaju lošije proizvode. Dobro je da su se vlade Češke i Slovačke uključile u rešavanje ovog problema. Dosada su organizacije potrošača upozoravale na ovu muku - kaže Bogosavljević.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže za "Vesti" da je reč o ustaljenoj praksi velikih evropskih proizvođača.
- Žale se zemlje koje su članice EU i to potpuno opravdano, ali zamislite šta je s nama. I kod njih je izuzetno jak uvoznički, ali i proizvođački lobi, a u Srbiji je to još izraženije - kaže Papović.
Prema njegovim rečima "stare" članice EU na ovaj način pokazuju "novim" članicama da nije trebalo biti s njima u zajedničkoj kući, već su tu iz političkih razloga.
Kanta za đubre Zapada
Slovački premijer najavio je da će se nastojanja da i Poljaci, Česi, Slovaci i Mađari za isti novac dobiju podjednako kvalitetne proizvode kao Nemci, i da prestanu da budu "kanta za đubre Zapada" i nadnacionalnih kompanija naći na dnevnom redu današnjeg susreta premijera Višegradske četvorke u Budimpešti.
Jedinu uporednu analizu proizvoda kod nas upravo je uradila Nacionalna organizacija potrošača i to pre šest godina.
Ispitivanje je rađeno na malom uzorku jer je reč o veoma skupoj analizi koja samo za recimo jedan hemijski proizvod košta i do 2.000 evra.
- Iako je uzorak bio mali, rezultati su bili frapantni. Tada smo dokazali da su kreme za lice lošije, da čokolade imaju manje kakaoa, a začini više soli nego povrća - kaže Papović.
Med koji uvozimo ima sirupa, dok u kremićima od lešnika gotovo da nema lešnika. Nažalost Srbija je možda i jedina zemlja u regionu i Evropi koja nema agenciju za bezbednost hrane.
Skupo hlađenje
Potrošači u Srbiji se hvataju za glavu kada im dođu računi za struju, jer tokom vrelih dana klima-uređaji stalno rade.
U EU je na snazi uredba po kojoj je zabranjen uvoz klima-uređaja najniže energetske klase, dok se kod nas upravo uvoze ovakvi uređaji.
Podvala na grame
Premijer Fico je takođe pošao u mali lični test i kupovinu namirnica.
On je pokazao da su te riblje prerađevine istog naziva i internacionalnog proizvođača u istom pakovanju za austrijsko tržište imale 300 grama, a za slovačko 280 grama, da je austrijski kupac dobio 65 odsto mesa, a slovački svega 58 odsto, i sve ipak za istu cenu od 2,99 evra.
