Srpska dijaspora jača od recesije
Srpska dijaspora pokazala se veoma otpornom na ekonomsku krizu u Evropi, ako je suditi prema najnovijoj analizi evropskog statističkog ureda Eurostat "Migranti u Evropi".
Našu najbrojniju pojedinačnu iseljeničku zajednicu u dijaspori čine Srbi u Austriji sa 188.000 imigranata, odnosno 14,7 odsto svih doseljenika u toj zemlji. Međutim, ono što je sasvim novi podatak kada je o srpskoj dijaspori reč, je broj Srba u Sloveniji. Naime, građani rođeni u Srbiji čine osam odsto iseljeničke polulacije u Sloveniji, ili od 2008. godine 20.400.
Eurostat je konstatovao i da srpski iseljenici u EU odlaze da rade, a ne da koriste socijalnu pomoć, pa je tako 89 odsto muškaraca u dijaspori zaposleno, dok je kod žena reč o 61 odsto, po čemu smo u samom vrhu među "evropskim dijasporama".
- Pokazalo se da doznake naše dijaspore za poslednje tri godine recesije nije podlegla ekonomskim pritiscima. Ima više razloga za to, a u prvom redu je činjenica da imamo relativno staru dijasporu, odnosno iseljenike koju su duže od jedne decenije u EU, a drugo, naši ljudi su dobri radnici kojih se poslodavci ne odriču lako - kaže Goran Nikolić, ekonomista Centra za novu politiku.
Srpski migranti se po stopi aktivnosti nalaze u gornjem delu liste. Stopa aktivnosti predstavlja udeo zaposlenih i nezaposlenih u ukupnoj populaciji. Stopa aktivnosti srpskih muškaraca migranata u EU iznosi 89 odsto, a žena 61 procenat. To znači da od pet Srpkinja u imigraciji, tri rade ili traže posao, a dve su neaktivne što znači da ne traže posao ili su domaćice. Kad je reč o muškarcima, od 10 Srba, skoro devet njih radi ili traži posao.
Ovi podaci, kažu stručnjaci, kazuju da iseljenici iz Srbije nisu, ili su veoma retko korisnici socijalnih pomoći država u kojima žive. Manju stopu aktivnosti od Srpkinja imaju Indijke - 59 odsto, Albanke 55, Turkinje 47, dok stopa aktivnosti žena iz Pakistana iznosi samo 17 odsto. Ovako velike razlike u stopi aktivnosti žena mogu se objasniti kulturnim razlikama, ali i razlozima zbog kojih žene imigriraju u EU. Međutim, ima zemalja koje su zabranile porodičnu imigraciju čiji je cilj da se žena i deca pridruže muškarcu koji radi.
U apsolutnim iznosima, a prema statistici Eurostata, najviše građana inostranog porekla živi u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Španiji i Italiji, a najmanje u Finskoj, Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj i Rumuniji.
U grupi državljana EU koji žive u drugim članicama Unije prednjače Rumuni sa blizu dva miliona građana van granica Rumunije. Iza njih slede Poljaci kojih skoro 1,5 miliona radi van granica ove zemlje i Italijani - 1,3 miliona. Milion Portugalaca živi i radi u nekoj drugoj članici, kao i 800.000 Nemaca.
U periodu između 2001. do 2008. godine, pet i po miliona građana je dobilo državljanstvo EU, od kojih 90 odsto dolazi iz država van EU.
Turci, pa Marokanci
Ukupno gledano najviše, stranih državljana u EU dolazi iz Turske, njih 2,4 miliona ili 7,5 odsto svih stranaca u EU. Na drugom mestu su Marokanci sa 1,8 miliona, a na trećem Albanci kojih u EU ima više od milion.
Iz rasejanja 5,5 milijardi dolara
Srbija se mnogo oslanja na doznake dijaspore, a prema procenama Svetske banke, svake godine u otadžbinu se slije približno pet milijardi dolara doznaka. Koliko je to značajno možda najbolje ilustruje podatak da je iznos doznaka ravan polovini srpskog izvoza.
Sa izbijanjem recesije strahovalo se da bi i dijaspora mogla da uspori i smanji iznos doznaka, ali se pokazalo upravo suprotno. Naime, solidarnost se pokazala u teškim vremenima, pa će tako baš zbog krize, prema procenama Narodne banke Srbije, ove godine ući čak 5,5 milijardi dolara u Srbiju.
Prema procena stručnjaka Svetske banke, najveći deo doznaka, gotovo 40 odsto, u Srbiju dolazi iz Nemačke, a sa oko 10 odsto sledi Švajcarska, Austrija sa 8,3 odsto i SAD 6,5 odsto, odnosno Kanade 3,2 procenta.
|
