U Austriji sve manje posla, a sve više nezaposlenih
Situacija na austrijskom tržištu rada se zaoštrava, jer sve više ljudi traži posao i dok se u drugim zemljama Evropske unije stopa nezaposlenosti smanjuje, u Austriji raste. Procena je da će do kraja godine prvi put u Austriji biti pola miliona nezaposlenih.
Podaci Statističkog zavoda Austrije, pokazuju da sve više ljudi traži posao, dok broj raspoloživih radnih mesta i dalje stagnira. Pre dve decenije situacija je bila drugačija. U 1994. godini u Austriji je bilo zaposleno 3,654 miliona osoba i ta brojka je ostala manje više ista jednu deceniju. Posle toga je broj zaposlenih zabeležio masovan porast, te je u 2010. premašena cifra od 4 miliona zaposlenih. Krajem 2014. u Austriji je bilo zaposleno 4,113 miliona osoba, što pokazuje da je u prethodnih deset godina dodatnih 437.000 osoba integrisano u tržište rada. Zabeležen je porast broja zaposlenih žena, iako mnoge od njih rade skraćeno radno vreme.
Istovremeno je od početka ekonomske krize broj pridošlica iz inostranstva u masovnom porastu. Dok je 2010. broj pridošlica prema Statističkom zavodu Austrije iznosio 21.316 osoba, 2013. godine je to bio slučaj sa 54.728 ljudi, dok su prošle godine 72. 324 osobe došle u Austriju. Ove cifre se ne odnose samo na ljude iz istočne Evrope i izbeglice, jer su najveća grupa stranaca Nemci.
Problematično je to što se i pored masovnog porasta zaposlenih, broj radnih sati gotovo nije povećao. Prema Statističkom zavodu u 2004. u Austriji je privređeno 6,775 milijardi radnih sati dok je deset godina kasnije to bio slučaj sa 6,815 milijardi, što je plus od jednog procenta.
Kako se ističe u analizi eksperta Radničke komore Normana Vagnera, posebno od 2009. u kojoj se prvi put pokazao odraz finansijske krize na tržište rada, došlo je do mimoilaženja u razvoju. Od tada stagnira broj privređenih radnih sati i kreće se na nivou iz 2004. godine, dok broj zaposlenih raste.
Porast zapošljavanja na skraćeno radno vreme se objašnjava time da je sve više ljudi primorano da deli raspoloživo radno vreme. Takođe se zapaža konkurentnost među pridošlicama.
"Prese" navodi primer "da mladić iz Mađarske uzima posao čoveku iz Srbije, koji već dugo u Austriji radi na građevini". Procenjuje se da će se ovakva situacija i dalje pooštravati. Naime, prema prognozi Službe za zapošljavanje, između 2014. i 2019. godine na austrijskom tržištu rada biće aktivno oko 212.000 dodatne radne snage, od kojih 80 procenta potiče iz inostranstva. Nasuprot ovoj brojci, samo 132.000 novih radnih mesta će biti na raspolaganju.
Predsednik Privredne komore Austrije Kristof Lajtl, i pored 376.522 nezaposlenih, tvrdi da ko želi da radi može da nađe posao. On je, u intervjuu listu "Folksblat" kazao da "možda posao nije ispred kućnog praga, i ne može se uvek naći posao snova, ali posao postoji". Prema njegovim rečima podsticaj za potragu za poslom je mali, jer je nezaposleni dobijaju pomoć koja je blizu primanja zaposlenih.
Razdor vladajućih stranaka
Kako podseća dnevnik "Prese" od izjave Jerga Šelinga, ministra finansija Austrije iz redova Narodne partije (OeVP) da je naknada za nezaposlene isuviše približna primanjima, ponovo se žučno raspravlja o merama borbe protiv nezaposlenosti. Vladajuće Socijaldemokratska stranka (SPOe) i Narodna partija nisu saglasne kakve mere treba preduzeti za borbu protiv nezaposlenosti.
