Hrvatski biznismeni vladari srpske hrane
Prehrambena industrija u Srbiji većim je delom u rukama hrvatskih kompanija i uskoro bi se moglo dogoditi da Agrokor, Atlantik grupa, Podravka i ostale hrvatske prehrambene kompanije potpuno preuzmu tržište hrane.
Strah od hrvatskih prehrambenih kompanija u Srbiji narastao je otkako je prošle godine kupovinom slovenačke kompanije Droga kolinska, Atlantik grupa postala vlasnik nekoliko prehrambenih kompanija u Srbiji među kojima su najpoznatije Grand kafa, najveći proizvođač kafe u regiji, i Štark, najpoznatiji konditorski brend u Srbiji, koji proizvodi smoki i čokoladnu bananicu.
Ekonomisti smatraju da su hrvatske prehrambene kompanije procenile da za male pare mogu kupiti još nekoliko prehrambenih fabrika i tako u potpunosti preuzeli tu industrijsku granu.
Seoba kapitala
Da su hravtske kompanije i te kako zainteresovane za srpsko tržište jasno pokazuje činjenica da su do sada hrvatske kompanije u Srbiju uložile oko 500 miliona evra, a srpske u Hrvatsku 13 puta manje, jedva 40 miliona evra.
Najbrojniji hrvatski proizvodi u srpskim rafovima
|
Nakon Holandije i Bosne i Hercegovine, Srbija je po podacima Hrvatske narodne banke, treće tržište po vrednosti plasiranog hrvatskog kapitala, dok je po podacima Narodne banke Srbije Hrvatska na 14. mestu na popisu inostranih investitora u tu zemlju.
Najveći hrvatski ulagač u Srbiji je koncern Agrokor koji je kupio Frikom i Fabriku ulja Dijamant.
Od hrvatskih ulaganja u Srbiju na području prehrambene industrije osim Agrokora i Atlantik grupe tu su još Vindija koja je kupila mlekaru Lajkovac, Dukat koji je postao strateški partner kompanije Somboled iz Sombora, a na srpskom su tržištu prisutne i fabrike Kraš, Podravka i Gavrilović, čiji su proizvodi prepoznatljivi na domaćem tržištu još iz vremena bivše Jugoslavije i zbog toga nije bilo teško ponovno osvojiti srpske potrošače.
Slovenci gazduju živinom
Proizvođač živinskog mesa i prerađevina Perutnina Ptuj u Srbiji je, kroz intenzivna ulaganja poslednje tri godine u preduzeće Topiko, preuzeo primat na tržištu živine. |
Društvo siromašnih
Iz Hrvatske uvozimo gotovo sve, pa čak i sendviče. Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović kaže da je prodaja hrvatskih sendviča u Srbiji skandalozna, bez obzira na sva objašnjenja.
- Čak i sendviče kupujemo od Hrvata. Pa ne mogu da verujem! Šta? Je l' mi ne umemo da ih pravimo? Kod njih se naši proizvodi mogu na prste prebrojati - kaže Papović.
Hrvatska je u 2010. godini izvezla u Srbiju robu u vrednosti od 345 miliona evra, dok su istovremeno srpski trgovci u Hrvatsku plasirali upola manje.
Po rečima prof. Danijela Cvjetićanina, u većini razvijenih zemalja je slobodan protok kapitala, roba i usluga, ali ne i radne snage.
- Siromašne i nerazvijene zemlje, a naročito banana-zemlje obično predaju svoje resurse velikim multinacionalnim kompanijama. Sudeći po aktivnostima naših tranzicionih vlada, bojim se da je na mapi puta za Srbiju predviđen ovakav scenario. Pridružićemo se većini, ali nerazvijenih - kategoričan je prof. Cvjetićanin.
Motivi hrvatskih biznismena, kao uopšte i stranaca su da ulažu u našu prehrambenu industriju, kako tvrde ekonomisti jesu trojaki: hrana je roba koja se nabolje prodaje, preko poslovanja u Srbiji dobijaju izuzetno povoljne carinske olakšice za izlazak na veliko rusko tržište i kupovinom propalih kombinata jeftino mogu da dođu do ogromnih poseda kvalitetne zemlje (Srbija raspolaže sa 5,11 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je 4,2 miliona hektara obradivo).
Odnos investicija
Ulaganja u Srbiju Srpska ulaganja |
