Energija u Srbiji mora da bude skuplja
Predsednik saveta Agencije za energetiku Srbije (AERS) Ljubo Maćić izjavio je danas da cene energije u Srbiji moraju da porastu do nivoa koji obezbeđuje profit.
On je na osnivačkoj sednici Odbora Udruženja za energetiku kazao da te, više cene energenata, moraju pokriti i troškove proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, i troškove smanjenja emisije ugljen-dioksida.
Maćić je kazao da se do 2020. godine planira prestanak korišćenja nekih starih elektrana kako bi se ispunili ekološki zahtevi, te potrebe za strujom treba pokriti iz novih, savremenih termoelektrana na ugalj i gas, hidroelektrana, obnovljivih izvora i uvozom.
"Uticajem globalne krize pojačan je oprez investitora, a taj rizik se prenosi na kupce povećanjem cena energije", naveo je Maćić.
On je kazao da novim Zakonom o energetici krajnji kupci električne energije i prirodnog gasa imaju pravo da slobodno biraju snabdevača na tržištu, "s tim što će domaćinstva to pravo početi da ostvaruju 1. januara 2015. godine".
Maćić je istakao da Evropska komisija traži što brže ukidanje regulisanih cena energije i energenata u Srbiji, i dovođenje cena na tržišni nivo, "kako bi se energetski sektor učinio atraktivnim za investiranje".
Prema njegovim rečima, EU traži i završetak organizacionih strukturnih promena Elektroprivrede Srbije (EPS) i Srbijagasa kroz razdvajanje delatnosti - da bi se obezbedili uslovi za otvaranje tržišta.
"U Srbiji je nizak stepen gasifikacije, i postoji potencijal za rast potrošnje, ali je on neizvestan zbog visokih cena", rekao je Maćić podsetivši da je uvozna cena gasa pre deset godina bila 100 dolara za 1.000 kubnih metara, a sada je veća od 500 dolara.
Izvršni direktor Srbijagasa za razvoj Miroslav Malobabić je podsetio da je ukupna potrošnja energije u Srbiji na nivou 15 miliona tona ekvivalentne nafte, i da Srbija uvozi 80 odsto nafte i 90 odsto gasa.
"Srbija godišnje proizvede oko 680.000 tona nafte i 260 miliona kubnih metara gasa", dodao je on.
Kako je kazao, u narednih pet do sedam godina Srbija bi trebalo da sa strateškim partnerima izgradi 14 većih i devet manjih hidroelektrana, dve termoelektrane, dve gasne elektrane i svoj deo gasovoda Južni tok.
"Planirano je da se uloži do devet milijardi evra", kazao je Malobabić. Investitori će biti Rusi, Nemci i Italijani, "sa kojima je nedavno potpisan strateški sporazum".