Ako Grčka bankrotira nastaće haos
Grčka ima novca da plaća dužničke obaveze samo do decembra a ukoliko do tada ne pronađe sredstva, preti joj bankrot koji će izazvati pravi haos na berzama i celoj evrozoni, izjavio je stariji ekonomista banke HSBC Mark Berisford-Smit u intervjuu ruskoj agenciji Interfaks.
"Tržišta će na bankrot Grčke odreagovati opštim haosom, koji će zavladati i grčkom ekonomijom. Nastala situacija biće slična onoj u koju je zapala Rusija 1998. godine", istakao je ovaj ekspert, dodajući da je tržištem zavladala atmosfera neizvesnosti.
Grčka pritom neće imati prednosti koje bi mogla da dobije naglom devalvacijom nacionalne valute, kao što je to bio slučaj sa ruskom rubljom i argentinskim pezosom posle bankrota Argentine 2001. godine, pošto će ta zemlja i dalje koristiti zajedničku evropsku valutu.
"U slučaju da se situacija i ne odvija po tom scenariju, Grčkoj i dalje preti bankrot, jer će bez novca ostati do decembra. Atina je u obavezi da izmiri dužničke obaveze sredinom decembra kada će joj novac biti preko potreban", smatra Berisford-Smit.
Grčka će najverovatnije dobiti redovnu tranšu pomoći od oko 8,5 milijardi evra i pokušaće da sprovede oštre mere štednje, koje u dugoročnoj perspektivi neće biti dovoljne, zbog previsokog dužničkog opterećenja. Evropska komisija prognozira da će suvereni dug Grčke biti blizu 200 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i 2012. i 2013. godine.
"Ukoliko odnos suvernog duga prema BDP iznosi, na primer 120 odsto, a kreditne kamate pet procenata, na vraćanje samo kamata odlazi do šest procenata BDP, što je jednostano neizdrživo. Servisiranje duga za Grčku i Italiju mora da bude jeftinije nego sada", smatra ekspert HSBC.
Na pojeftinjenje servisiranja duga može da utiče budžetska unija, isplatom kamata zajedničkim sredstvima ili prelaskom na jedinstvene obveznice evrozone sa manjim prinosima od prinosa obveznica prezaduženih zemalja.
Evropski lideri su krenuli pravim putem na oktobarskom samitu, ali kamen spoticanja i dalje ostaje pitanje značajnog povećanja evropskog stabilizacionog fonda.
"Stabilizacioni fond mora da bude mnogo veći, a opšti je stav da bi trebalo da bude oko dva biliona evra. Problem je samo odakle 'namaći' toliki novac", kaže ovaj ekspert.
Dužnički problemi Grčke i drugih zemalja skupo će koštati Evropu, ali bez obzira na ozbiljne probleme, ne postoji veliki rizik od raspada evrozone.
"Igra se završava ukoliko se iz valutnog bloka povuče Nemačka, ali to se neće desiti", uveren je Berisford-Smit. Ostale zemlje takođe neće žuriti sa sličnom odlukom, a mehanizam "prinudnog izbacivanja" iz evrozone ne postoji.
Jedina varijanta je da neka od zemalja učesnica, Nemačka ili Francuska, učini nepodnošljivim život nekoj od prezaduženih zemalja, tako da će se one dobrovoljno i jednostrano povući, što je krajnje rizična strategija.
"Za sada nije jasno šta se može desiti u tom slučaju, ali mogu se očekivati krajnje tragične posledice", tvrdi ekspert.
Izbacivanje Grčke iz evrozone se jednostavno ne isplati, pošto je deo kredita toj zemlji odobren na bazi bilateralnih odnosa sa drugim članicama evrozone, kojima Atina sada duguje oko 47 milijardi evra. U slučaju pogoršanja odnosa sa Evopom sve do raskida, Grčka će najverovatnije odbiti da otplaćuje ta sredstva.
HSBC prognozira da će do privrednog pada u evrozoni doći već u četvrtom kvartalu bez obzira na razvoj dužničke krize. Slabe šanse za rast BDP ima Nemačka, a nijedna zemlja iz južnih delova evrozone neće iskazati rast u četvrtom kvartalu, s tim što tempo pada u celoj zoni evra može da bude na nivou od 0,5 odsto.
Za 2012. godinu HSBC prognozira rast BDP evrozone na nivou od 0,5 odsto, što se podudara sa očekivanjima Evropske komisije.
Berisford-Smit upozorava da evropske berze očekuje teška godina, čak i ako se dužnički problemi u izvesnoj meri prevaziđu, i smatra da je potreban dugi niz godina kako bi se privrede i finansijska tržišta potpuno oporavili.
