Slovenija na putu da traži pomoć od EU?
Slovenačke dugoročne državne obveznice su krajem nedelje prvi put od preuzimanja evra i nastupa finansijske krize 2008.godine prešle granicu od sedam odsto. Prelazak te granice je Irsku, Gračku i Portugaliju prislio da prihvate finansijsku pomoć.
Na Bankarskim danima na Brdu kod Kranja prošle nedelje je ministar finansija Franc Križanić tvrdio da je država dobro snabdevena sa izvorima i da do 2014. godine ne očekuje veće probleme.
Poznati slovenački ekonomista i ministar za razvoj Mitja Gaspari je, međutim, uveravao poslanike u parlamentu da usvoje intervetne zakone i tvrdio da prelazak granice od sedam odsto predstavlja ocenu međunarodnih finansijskih tržišta da Slovenija nije u stanju da reaguje na nastale prilike.
U svom uveravanju nije bio uspešan i interventni zakoni u parlamentu nisu bili usvojeni. Slovenija se poslednji put na međunarodnim finansijskim tržištima
zadužila po nešto većoj kamatnoj stopi od pet odsto, a krajem nedelje su kupci slovenačkog duga za većinu dugoročnih obveznica tražili zaradu od oko sedam odsto.
