Evropi preti novi talas recesije?
Evropa će, zahvaljujući dogovoru o obuzdavanja dužničke krize koji je postignut na vanrednom sastanku Evropske unije 27. oktobra u Briselu, možda izbeći finansijski krah, ali moguće je da neće moći da izbegne recesiju, navela je u analizi američka agencija AP.
Čak i u slučaju da dogovor iz Brisela rezultira dugoročnim rešenjem krize, on ne uklanja druge pretnje po evropsku privredu: veliko smanjenje potrošnje u prezaduženim državama, visoku nezaposlenost, niži nivo kreditiranja od strane banaka i pad izvoza.
Mnogi ekonomisti smatraju da se Evropa nalazi na pragu nove recesije, koja će naštetiti SAD-u, Kini i drugim zemaljama čije privrede zavise od Starog kontinenta.
Prema podacima iz najnovijeg kvartalnog izveštaja agencije AP o globalnoj privredi, koji prati stanje u 30 zemalja, Italija, Španija, Britanija i Norveška su u tromesečju zaključno sa junom zabeležile privredni rast na godišnjem nivou niži od jedan odsto, dok je potreban rast od najmanje 2,5 odsto samo da bi se zadržala postojeća stopa nezaposlenosti.
Među 30 zemalja obuhvaćenih istraživanjem agencije AP, Španija ima najvišu stopu nezaposlenosti od 21,2 odsto u avgustu, a sledi Poljska sa stopom od 9,4 odsto.
Grčka i Italija imaju veoma visok javni dug, koji je u Grčkoj iznosio 161 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom tromesečju, od čega je veći samo javni dug Japana od čitavih 244 odsto. Italijanski dug iznosi 113 odsto.
Finansijska tržišta strahuju da bi Grčka, a možda i veće evropske privrede poput Italije, mogle da bankrotiraju zbog tako visokih dugova. Stručnjak sa Instituta za međunarodnu ekonomiju "Piterson", DŽejkob Fank Kirkegard, izneo je prognozu da će Evropa krajem ove ili početkom sledeće godine pasti u blažu recesiju, iako bi najjača privreda Starog kontinenta, Nemačka, mogla da izbegne taj pad.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je juče objavila procenu da će ekonomski rast u 17 zemalja koje kao valutu koriste evro usporiti sledeće godine na 0,3 odsto sa 1,6 odsto iz ove godine, pri čemu bi rast nekih privreda mogao potpuno da izostane.
