Miškoviću of-šor čuva džep

Miroslav Mišković neće državi Srbiji platiti porez na kapitalnu dobit za transakciju kojom je svoje udele u privrednom društvu Delta maksi prodao belgijskoj Delez grupi. Budžet je ostao kratak za približno 93 miliona evra uprkos uveravanjima iz samog tabora Miškovića da će porez, eto, platiti u Srbiji iako to po zakonu ne mora.

ZADOVOLJNI TRANSAKCIJOM: Pjer Olivije Bekers (Delez grupa) i Miroslav Mišković (Delta Holding)

 

Sve je počelo u novembru 2010. godine kada je predsednik Boris Tadić, naizgled ničim izazvan, rekao da nije u redu da "nepristojno bogati ljudi zarađuju ogroman novac u Srbiji, a poreze plaćaju u of-šor državama, pre svega na Kipru". Štaviše, predsednik je pripretio da će dodatno oporezivati one koji posluju preko poreskih rajeva.
 

Premda Tadić tada nije nikoga imenovao, ko ume da sabere dva i dva znao je da Tadić misli na Miroslava Miškovića, u prvom redu. Shvatio je to i Mišković, pa je požurio da pošalje poruku javnosti po Jeleni Krstović, direktorki korporativnih komunikacija Delta holdinga. U to vreme pregovaralo se o prodaji polovine Maksija koji je poslovao u sastavu Miškovićevog holdinga, a Krstovićeva je najavila:
 

- Prodaja polovine Delta Maksi grupe biće obavljena iz Srbije, što znači da će transakcija biti realizovana preko srpskih banaka, a porez će u celini biti plaćen po pozitivnim zakonskim propisima Srbije. Naša kompanija je angažovala poreske savetnike iz renomirane svetske konsultantske kuće, koji već duže vreme rade na izradi plana restrukturiranja firme, što će nam omogućiti plaćanje poreza u Srbiji, prema važećim zakonskim propisima u našoj zemlji. Mogu da kažem da se zbog toga trenutno na Kipru vode dva sudska postupka, čiju uspešnu realizaciju očekujemo ovih dana - izjavila je lane Jelena Krstović.

Ministarstvo finansija moglo bi da se ovajdi, uverao je i Milutin Nikolić iz Konsultantske kuće Citadel, koji je rekao da je porez na kapitalnu dobit u Srbiji 10 odsto i da bi država prodajom Maksija mogla da dobije između 80 i 100 miliona evra.

Međutim, od svega nije bilo ništa! Niti je Mišković porez platio u Srbiji, niti je to, ruku na srce, po zakonu morao, niti je Tadić izgurao da "nepristojno bogate" dodatno oporezuje država Srbija. Sve se pokazalo kao puka propaganda u kojoj je predsednik praznom puškom bogzna kako pretio tajkunima ne bi li ovi malo izdašnije punili sablasno praznu državnu kasu.

Jedini koji nikad nisu ni tvrdili da će porez biti plaćen u Srbiji bili su oni koji je trebalo da taj porez i uberu - Poreska uprava. Na vreme je upozoravao Zoran Vasić, direktor u Poreskoj upravi.

- Ako je Miškovićeva firma registrovana na Kipru, on će porez platiti tamo, samo što ovaj namet na Kipru iznosi nula. Nema ga. U Srbiji je 10 odsto. Porezi na zarade, kao i doprinosi, plaćaju se u sedištu firme. To znači da je Mišković i dosad te poreze plaćao u Srbiji. A s obzirom na to da će Delez raditi ovde i on će nastaviti da doprinose za svoje zaposlene uplaćuje u našoj zemlji - rekao je Vasić.

Rasplet se mogao predvideti. Poreska uprava Republike Srbije objasnila je da je Mišković poreza oslobođen po osnovu Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji je Republika Srbija zaključila sa Republikom Kipar 1986. godine.

- Srbija i Kipar imaju taj sporazum i država jednostavno nema niti je imala mehanizme da oporezuje kompanije čiji su osnivači s Kipra. Razloga zbog kojih je neko osnovao firmu na Kipru je mnogo, a najvažniji su niski porezi, lakši pristup kreditima i pojednostavljena birokratska procedura - kaže Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja.