Srbi izvoze u Nemačku više od Hrvata

Konačno lepa vest za srpsku ekonomiju! Prvi put Srbija je ove godine ostvarila veći izvoz u Nemačku od Hrvatske, kao i u Rusiju od Slovenije. Iako smo na to čekali 20 godina, ekonomisti tvrde za beogradske medije da će srpski izvoz u ovde dve zemlje još više da raste.

Pakovanje robe za inostrano tržistše

 

Ukupan srpski izvoz u osam meseci ove godine "težak" je 5,6 milijardi evra, što je rast za 21,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Pritom je za osam meseci naš izvoz u Nemačku porastao za 30,5 odsto, a u Rusiju 51,6 odsto u odnosu na 2010.

Uzlazna putanja

Pre šest godina Srbija je imala za 60 odsto manji izvoz u Nemačku od Hrvatske, da bismo ove godine prešišali komšije za četiri odsto u izvozu na nemačko tržište. Iste te 2005. godine imali smo za 61 odsto manji izvoz u Rusiju od Slovenije, da bismo ih u 2011. pretekli za jedan odsto.

Oporavak domaće privrede u pravcu Nemačke i Rusije, prema mišljenju ekonomiste Miroslava Zdravkovića, najbolji je dokaz da se "kroz izvoz razvijamo".

- Tendencija je da iduće godine imamo 15 odsto veći izvoz od Hrvatske u Nemačku, kao i 10 odsto veći izvoz u Rusiju od Slovenije. To nije mala stvar za našu ekonomiju jer pokazuje da počinjemo da dišemo kroz izvoz. A ako se oporavljamo na taj način, uslediće i nova radna mesta u proizvodnji. Zaključak je da treba pažljivo slušati interese izvoznika i učiniti sve da im se olakša posao. Njihovim rastom jedino se može na duži rok podići zaposlenost i standard - kaže Zdravković.

U Privrednoj komori Srbije (PKS) tvrde da je trebalo mnogo ranije podići konkurentnost domaće ekonomije jer bismo onda Hrvate i Slovence "tukli" još više na nemačkom i ruskom tržištu.
- U ovoj godini smo napravili ogroman napredak, a značajnije rezultate izvoza u ove dve zemlje možemo uskoro da očekujemo. Slična situacija je i sa Italijom i Grčkom, gde smo u odnosu na prošlu godinu izvezli više za čak 13,6 odsto - kaže predsednik PKS-a Miloš Bugarin.

- Kada se upoređujemo sa komšijama, moramo da kažemo da je njihova privreda uglavnom bazirana na uslugama i da je zbog krize stagnacija njihovih privreda daleko veća nego naša. Veoma raduju podaci koji pokazuju da smo negde ispred njih, što znači da se Srbija ipak okreće ka politici koja se bazira na proizvodnji robe za izvoz. Predviđanja su vrlo jednostavna - svakako ćemo imati još veći izvoz u odnosu na njih, a za to nam je neophodan veći stepen finalizacije gotovih proizvoda. Kada to uspemo, nama će spoljnotrgovinski deficit biti znatno manji, a srpski izvoz će imati ozbiljan rast - ocenjuje naš sagovornik.

Sa druge strane, ima i onih koji su ovu vest dočekali sa oprezom. Ekonomista Ljubomir Madžar potvrđuje da je srpski izvoz dugo tapkao u mestu i da se konačno "prenuo" zahvaljujući depresijaciji dinara.

Još nije vreme za aplauz?

- Budući da je nivo sa kojeg je krenuo porast izvoza bio jako nizak, u celini gledano sve je to nedovoljno za naše potrebe. Utoliko pre što se Srbija u poslednje vreme mnogo zadužuje, a što će za posledicu imati veće potrebe za devizama i još većim izvozom. To što smo nešto bolji na dva tržišta od nekih drugih zemalja jeste dobra vest. Ali ostaje činjenica da je izvoz nedovoljan, jer što je zemlja manja, to treba da je veće učešće izvoza u BDP-u. Zna se i da mi imamo još uvek veliki deficit u spoljnoj trgovini, pa je pitanje da li izvozimo dovoljno, s obzirom na naše velike potrebe. Nažalost, odgovor je ne - zaključuje profesor Madžar.

U Nemačku naša privreda najviše izvozi delove za automobilsku industriju, električne motore, generatore, gvožđe, čelik, maline, dok Hrvatska u Nemačku izvozi nameštaj, kontrolne uređaje, aparate i reciklirani bakar.

Srbija u Rusiju izvozi podne obloge, jabuke, akumulatore i lekove, a Slovenija u Rusiju najviše izvozi lekove, kao i električne mašine za domaćinstva.