Dragaš: Prebićemo dugove sa Hrvatskom
Dva dana je ostalo do isteka važnosti uredbe Vlade Srbije kojom se preduzećima s prostora SFRJ ostavlja rok da reše imovinska pitanja u Srbiji. Međutim, kako je taj proces spor, a već i u više navrata produžavan, jasno je da se pitanja neće lako rešiti. Za svaki slučaj iz Zagreba nam je stigla nova pretnja tužbama ukoliko srpska Agencija za privatizaciju krene s prodajom imovine hrvatskih preduzeća na teritoriji Srbije. Ekonomista Branko Dragaš smatra da kod naših komšija vladaju dvostruki aršini jer su prvo tuđe prodali, a sad vode borbu za svoju imovinu.
- Uredba koju je donela naša vlada nije dobro rešenje jer se pokazalo da građani i preduzeća nisu u stanju da rešavaju pitanja imovine pojedinačno. To moraju da rade vlade.
Nikako se ne sme dopustiti da rasprodaja srpske imovine pre zakona o sukcesiji bude zaboravljena.
Srbija je 2004. potpisala Sporazum o sukcesiji, po kom se obavezala da neće prodavati ništa tuđe na svojoj teritoriji, ali Hrvatskoj to nije smetalo da rasprodaje srpsku imovinu?
- Sporazumom o sukcesiji je jasno definisano da se imovina koja je postojala 31. decembra 1990. godine mora vratiti fizičkim i pravnim licima prema sedištu i prebivalištu na taj dan. Ali, deo imovine je prodat i to na svim stranama. Kao što znamo para nema za obeštećenje, a pojedinačne tužbe nisu i neće dati rezultate.
Pa šta biste vi predložili Vladi da ste u poziciji?
- Prebijanje dugova. Postoje međunarodni standardi vrednovanja imovine i prvo bi trebalo proceniti tačno šta je koja republika gde imala i koliko to sada vredi. Onda bi se multilateralno prebijala potraživanja. Razlika koja bi ostala, a ostala bi jer nisu republike ulagale jedna u drugu na bazi reciprociteta, mogla bi da se kompenzuje drugom imovinom, odnosno zamenom, ili poslovima, koncesijama.
Mislite li da postoji politička spremnost da se jedan takav dogovor napravi?
- Ne, nažalost. Mi smo danas još udaljeniji jedni od drugih, posebno u slučaju Srbije i Hrvatske. Da stvar bude teža, u obe države je aktuelna predizborna kampanja pa možemo očekivati da se zapaljiva retorika samo pojača, a ne stišava. Sve će leći na svoje mesto tek na leto iduće godine kad obe države budu imale nove vlade. Tad će moći hladne glave da se razgovara.
Zaboravljeni obični ljudi
Posebno bolno pitanje za Srbiju su stanarska prava desetina hiljada izbeglica koji su potpun obespravljeni u Hrvatskoj. Mogu li Srbija i Hrvatska da se dogovore i reše sudbinu unesrećenih ljudi?
|
