Kako Evropa da se zaštiti na berzama?
Četiri evropske države, surovo suočene sa problemom dužničke krize: Italija, Španija, Francuska i Belgija, donele su odluku da zabrane takozvano šortovanje deonica na berzama kako bi sprečile špekulante da dodatno veštački obaraju vrednosti akcija.
Evropski supervizor tržišta deonica ESMA objavio je da su svi trgovci akcijama na berzama širom Evrope pod detaljnom prismotrom posle potresa sa vrednošću deonica francuskih banaka koje su tokom prošle nedelje padale i rasle u milijardama evra.
U Francuskoj je prvo zabranjeno kratkoročno trgovanje akcijama najranjivijih banaka poput "Sosijete Ženeral", "BNP Pariba" i "Kredi Agrikol".
Stručnjaci su podeljeni po pitanju ocene delotvornosti zabrane. Jedni smatraju da se time istiskuju špekulanti koji veštački obaraju tržišta, dok drugi smatraju da se time samo pojačava nesigurnost kod ulagača.
Istovetnu meru svojevremeno primenile su i SAD 2008. godine, ali samo na 11 dana, dok je Velika Britanija na vrhuncu prethodne krize uspela da špekulante drži na kratkom lancu samo dve nedelje.
Ovoga puta države evrozone priterane su uza zid i ako već ne mogu da previše utiču na paniku tržišta u SAD ili Aziji, mogu da bar svoje špekulante stave pod dvostruku lupu, prenosi magazin Forbs.
Ma šta Italija i Španija uradile, smatraju stručnjaci, pravo rešenje za dužničku krize u Evropi je osnivanje neke vrste evropskog ministarstva finansija.
U nedostatku velikog regulatora, sva odgovornost za opstanak evrozone svedena je na Evropsku centralnu banku, ali i na Nemačku kao najjaču evropsku ekonomiju i objektivno najjaču političku silu na starom kontinentu.
I Francuzi gube vrhunski rejting
|
