Novi udarac iscprljenoj Srbiji

Novi udar ekonomske krize, za koji se već sad tvrdi da će biti teži od onog iz 2008, Srbija dočekuje na kolenima, s mršavim ekonomskim oporavkom, razorenom privredom i krhkom političkom stabilnošću.

Sa svetskih berzi i iz centara ekonomsko-političkih moći za Srbiju, kao i ostatak sveta uostalom, stižu samo loše vesti - SAD više nemaju vrhunski kreditni rejting, posle Portugala, Grčke i Irske, bankrotirale su i Italija i Španija, treća i četvrta po veličini zemlja evrozone.

Domaći ekonomski stručnjaci voleli su da istaknu kako bi se 2008. Srbija našla u svojoj krizi ekonomskih apsurda čak i da nije bilo sloma svetske ekonomije, a sad se slažu da ako smo 2008. pali na kolena, sad ćemo biti na leđima.

Novi udar donosi ogromne opasnosti kao što su još veća nezaposlenost, dalji pad vrednosti dinara, dvocifrena, odnosno galopirajuća inflacija, dalji pad direktnih stranih investicija, skok bankarskih kamata i manjak kredita i pad izvoza i uvoza, odnosno javne potrošnje. Ovaj crni scenario je izgledan već do kraja godine ukoliko se ne dogodi čudo, pa vlade Nemačke, Francuske, Velike Britanije, SAD, Italije, Japana i Kanade danas ne donesu sudbonosne odlučne mere protiv potpunog sloma evrozone teško pogođene dužničkom krizom.

Ekonomista Milojko Arsić kaže da je izbijanje krize izvesno.

- Srbija nema šanse da izbegne ekonomsku krizu, već samo možda da je ublaži merama kakve su već primenjivane 2009. godine. Najveća opasnost preti od povećanja nezaposlenosti, što je ionako gorući problem za nas. Srbija je veoma zavisna i od priliva stranog novca, a sa krizom će i njega biti manje - ističe Arsić.

Prethodnu depresiju Srbija je teško podnela uprkos izjavama predsednika i ministara isprva da će kriza Srbiju zaobići, pa kad su shvatili da neće zaobići - da je ona naša šansa jer će svi pohrliti u zemlju jeftine radne snage. Otrežnjenje je bilo surovo.

Dinar je tada igubio 30 odsto vrednosti, nezaposlenost je skočila s 14 na 22 odsto, u blokadi je bilo 60.000 preduzeća a desetine hiljada su potpuno prestale s radom. Italijanski Fijat je zbog potresa odložio serijsku proizvodnju u Kragujevcu. Devizne rezerve su se topile zabrinjavajuće brzo, pa je NBS za dve godine potrošio više od dve milijarde evra usporavajući strmoglav pad dinara, te je zatražena i hitna pomoć Međunarodnog monetarnog fonda srpskim rezervama.

Ni Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, nije optimista kad je reč o Srbiji suočenoj s novim udarom krize. On strahuje da bi u iznudici vlada mogla da posegne i za štampanjem dinara kako bi, zapravo iz nerealnih izvora, pokrila izdatke. To, razume se, vodi u veliku inflaciju.

- Oporavak od novog udara bi bio znatno mukotrpniji u odnosu na prethodnu krizu i nije isključeno da čak dođe do povlačenja kapitala iz Srbije - dodao je Gligorov.

U najkraćem, Srbija novu krizu dočekuje potpuno nespremno. Vlada, zapravo, požar u kući gasi čašom vode i jedino čemu bismo mogli da se ponadamo jeste da zemljotres što kraće traje.
 

Strah od sloma berze

Lideri sedam industrijski najrazvijenijih zemalja hitno se sastaju kako bi se zaustavila panika koja je zavlada svetskim berzama posle izbijanja dužničkih kriza u Španiji i Italiji, kao i posle srozavanja američkog kreditnog rejtinga sa klase AAA, na AA plus.
Tokom vikenda telefoni Angele Merkel i Nikole Sarkozija su se usijali.
 

- Ministri finansija G7 su u kontaktu 24 sata dnevno i u kojem je stanju ekonomija sveta znaćemo danas kad se otvore berze. Prošlonedeljni pad je bio zastrašujući - izjavio je Fransoa Baroan, ministar finansija Francuske.

Britanski premijer Dejvid Kameron s odmora u Toskani na stalnoj je telefonskoj vezi s ekonomskim savetnikom Džordžom Ozbornom, koji pokušava da ubedi Angelu Merkel i Nikolu Sarkozija da je jedino rešenje za krizu da Evropska centralna banka počne da izdaje evroobveznice, kao i da otkupi deo španskih i italijanskih obveznica kako bi se strmoglavo padanje zaustavilo.

Krizni tim Evrope ima, prema procenama stručnjaka, samo nedelju dana da preduzme drastične mere jer je u suprotnom opstanak evrozone u pitanju, a to bi opet dovelo do lančane reakcije lomova u kojem niko neće imati razloga da trlja ruke.

Nemačka traži da se Italija i Španija ustavnim amandmanima obavežu da više nikad neće zajmiti više nego što mogu da vrate i to je ključni uslov da kancelarka Merkel odobri finansijsku pomoć tim zemljama. Posle toga bi trebalo da Nemačka odobri da se fond za spas posrnulih privreda poveća sa 440 milijardi na 1,3 triliona evra. Nad celim ovim procesom je zebnja da li će politički dogovori biti postignuti, pa i ako hoće, da li će to biti dovoljno brzo.