Srpske oranice u rukama stranaca

U Vojvodini uveliko traje neviđena pljačka poljoprivrednih dobara zajedničkim delovanjem tajkuna, sudova, tužilaštva, Agencije za privatizaciju, Vlade Vojvodine i Vlade Srbije, tvrde mali akcionari privatizovanih poljoprivrednih kombinata koji su odlučni da isteraju pravdu, razotkriju lopove i njihove saveznike i povrate svoja prava na dividendu koja im se godinama uskraćuje.

Predsednik Saveza akcionara Vojvodine Nenad Ilić tvrdi da je strancima već sada prodato 50.000 hektara zemljišta, iako je to po zakonu zabranjeno. On je naveo da su najviše zemlje kupile firme iz Hrvatske, Mađarske, Irske, a da se "pominje" i kapital iz SAD.

- Nekoliko preduzeća oduzeto je Miletu Jerkoviću, partneru Darka Šarića, ali se sprema prodaja "sličnim kupcima" - objašnjava Ilić kako funkcioniše sprega prljavog kapitala i Agencije za privatizaciju.

Nedavno su stručnjaci iz Privredne komore upozorili javnost da je jedini razlog zbog kojeg su tajkuni pokupovali zemlju taj da je kada dođe vreme prodaju strancima po nekoliko puta većim cenama. Trenutno po zakonu stranci ne mogu da kupuju poljoprivredno zemljište, ali će se to formalno pravno promeniti već u skorijoj budućnost. Naime, srpska vlast je u pregovorima sa EU pristala da se zemlja može prodavati strancima četiri godine nakon što se u potpunosti primeni Prelazni trgovinski sporazum.

- To znači da će njive i seljaci u Srbiji biti na vetrometini već od 2014, jer od tog trenutka neće biti načina da zaustavimo strance da za male pare kupuju zemljište u Srbiji - upozorava stručni saradnik u Privrednoj komori Branislav Gulan.

Poznavaoci ističu da je zemlja u Srbiji među najkvalitetnijim u Evropi. Hektar oranice sada košta oko 5.000 evra, dok se zemlja nešto lošijeg kvaliteta može kupiti između 1.000 i 2.000 evra. Istovremeno hektar takve zemlje u Evropi košta najmanje 50.000 evra, pa će za male pare stranci doći do velikog kapitala, dok će nekadašnji srpski domaćini postati njihovi paori.

Za razliku od Srbije druge zemlje koje su već članice EU ili će tek postati su ispregovarale znatno duži rok. Pribaltičke republike su tu odluku odložile do punog upliva u poljoprivredu EU.

U Mađarskoj će stranci moći da kupuju zemlju tek kada prođe 10 godina od njenog članstva, a Hrvatska će to dozvoliti kada istekne 15 godina od njihove kandidature za članstvo u EU. Tako ispada da će stranci u Srbiji kupovati oranice, dok im u Hrvatskoj, tada već članici EU, to neće biti dozvoljeno.