PKS: Za Srbiju bez genetski modifikovane hrane
Stav Privredne komore Srbije je da Srbija treba da ostane region gde se ne gaje genetski modifikovane biljke, jer je to preduslov za bolje pozicije naših poljoprivrednih proizvoda na tržištima širom sveta, izjavio je potpredsednik PKS Stojan Jevtić.
Jevtić je ukazao da je neophodno ponovo aktuelizovati raniji predlog o donošenju rezolucije po kojoj bi se teritorija Republike Srbije proglasila područjem bez proizvodnje genetski modifikovane hrane za stočnu i ljudsku ishranu.
"Proglašenjem i sprovođenjem rezolucije o zabrani gajenja genetski modifikovanih organizama (GMO) Srbija bi bila prva zemlja u Evropi koja bi brendirala svoju proizvodnju", naglasio je Jevtić.
"To bi donelo i i izrazite mogućnosti povećanja izvoza u Evropsku uniju (EU) tradicionalnih proizvoda i proizvoda organske proizvodnje iz Srbije", dodao je Jevtić.
Prema njegovim rečima, zabranom proizvodnje GMO omogućava se nesmetano širenje i povećanje organske proizvodnje. ''Istovremeno se ne zabranjuje uvoz i potrošnja GMO hrane samo za ljudsku ishranu i time se ne krše pravila i odrednice Svetske trgovinske organizacije (STO) u pogledu prometa proizvoda", rekao je on.
"Na ovaj način GMO ne bi ulazili u lanac ishrane životinja. Genetski modifikovana hrana u prometu mora biti vidno obeležena u skladu sa strogim propisima o prometu ove vrste hrane'', rekao je Jevtić.
"Srbija raspolaže sa 5,1 miliona hektara relativno malih poljoprivrednih površina u kojima su oko 3,3 miliona hektara oranične površine na kojima se uspešno može organizovati proizvodnja hrane bez genetski modifikovanih organizama", kazao je Jevtić.
"Istovremeno, Republika Srbija po stanovniku ima dvostruko veće oranične površine u odnosu na prosek u Evropskoj uniji (EU), pa to treba valjano iskoristiti", dodao je Jevtić.
On je naveo i da su globalne klimatske promene izazov za selekcionare i oplemenjivače, koji selekcijama kod konvencionalnih proizvoda, treba da omoguće njihovo uspešno zadržavanje u postojećem prostornom obimu proizvodnje, kao i širenje na nove teritorije.
Kako je navedeno na sajtu PKS, Komora je predlagala Vladi i u vreme kada je ministarka poljoprivrede bila Ivana Dulić Marković da parlament donese odluku da se agrar proglasi za stratešku delatnost, a cela Srbija za region bez GMO, što je tada odbijeno, uz obrazloženje da se neće donositi zakoni za tu oblast, ali će se tako raditi.
Tada je podršku PKS dao i Zadružni savez Srbije koji je predložio da se donese Rezolucija po kojoj se teritorija Republike Srbije proglašava područjem bez proizvodnje GM hrane za stočnu i ljudsku ishranu.
Kako je istaknuto, postoji i Ustavni osnov za donošenje takve Rezolucije, a u čijem se članu 97. navodi da Republika Srbija obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanje životne sredine, zaštitu i unapređenje biljnog i životinjskog sveta.
GMO hranu danas u svetu proizvodi 25 zemalja, a ona se gaji na 134 miliona hektara. Od toga na zemlje u razvoju "otpada" trećina, a najviše takvih useva je u Brazilu, Argentini, Indiji i Kini.
Oko 90 odsto farmera koji proizvode GMO hranu je siromašno i nalazi se u zemljama u razvoju. Gajenjem GMO hrane u svetu bavi se 14 miliona farmera.
Još od 1986. godine od kada datira genetska modifikacija biljaka, započete su žustre polemike o posledicama gajenja korišćenja u prehrani GM biljnih i životinjskih organizama, koje se u poslednje vreme vode i u našoj zemlji.
