Srpska roba osvaja Rusiju
Svojevremeno poznat kao preduzimljivi preduzetnik, Čačanin Radojica Sretenović već dve godine uspešno obavlja poslove zamenika direktora Predstavništva Privredne komore Srbije pri srpskoj ambasadi u Moskvi. Kao ilustraciju navodimo podatak da je izvoz proizvoda sa područja Srbije prošle godine u Rusiju porastao čak za 42 odsto u odnosu na 2009.
O planovima za ovu i naredne godine Sretenović kazuje:
- Očekujemo blag rast izvoza u ovoj godini, a već u naredne dve biće berićetnije. Naime, prema dosadašnjim poslovnim rezultatima, ali i iskazanom interesovanju ruskih firmi za naše proizvode verujem da ćemo ostvariti izvoz od oko dve milijarde dolara i dostići, a možda i prestići nivo iz 2006. godine.
Sa srpskog područja primetna je sve veća isporuka poljoprivrednih proizvoda na rusko tržište.
- Pa, jeste, jer mi smo mnogo toga učinili da zadovoljimo zahteve kupaca iz ove velike zemlje. Srpski poljoprivrednici su konačno shvatili da kod Rusa ne može bilo šta da prođe. Sve mora biti upakovano onako kako to moderna tržišta zahtevaju. Primer je izvoz od 60.000 tona jabuka po ceni od 35 do 45 evrocenti po kilogramu krajem prošle godine. Srpska jabuka i šljiva su, zaista, naš pravi brend na ovom tržištu!
Novi prodor GalenikePosle Hemofarma na rusko tržište vraća se i Galenika, koja će da podigne fabrike u Podmoskovlju i Sibiru. One će snabdevati i tržišta Kazahstana, Uzbekistana i Mongolije. Velike šanse imaju i čačanski Unipromet, šabački Farmakom i još nekoliko naših firmi, kaže Sretenović. |
Da li postoji interesovanje ruskih firmi i za druge vrste našh poljoprivrednih prizvoda?
- Kako da ne! Verujte mi da je, zaista, velika potražnja za konzervisano i smrznuto voće i povrće iz naše zemlje. Već su zaključeni ugovori o izvozu za ovu godinu. Rusi su najavili da iz Srbije žele da naruče sveže meso i mleko. Takođe, i mesne i mlečne prerađevine.
Rusija je domaćin narednog Svetskog prvenstva u fudbalu, a to znači da u ovoj zemlji predstoje poslovi i za građevinare?
- Svakako! U područja Kurska, Kaluge, Jekaterinburga, Sočija, Altaja, južnog Sibira i još drugih oblasti očekuju se veliki građevinski radovi. Nisu u pitanju samo sportski objekti, nego i gradnja 8.000 kilometara puteva, 2.000 kilometara železničkih pruga, pa hotela, trgovinskih centara i dr.
Kakva je uloga srpske države u ovim poduhvatima?
- To se vrlo dobro zna šta država treba da učini da se pokrene industrija, građevinarstvo i poljoprivreda. Tačnije rečeno, potrebno je pomoć države da da garancije za velike poslove, naročito u građevinarstvu! Budite uvereni da je rusko tržište otvoreno, ali uz poštovanje određenih svetskih standarda i normi.
