Srbi jedu duplo manje od ostatka Evrope
Srbi jedu manje od ostalih Evropljana, o čemu govori podatak da se godišnje u Srbiji po glavi stanovnika potroši 43,3 kilograma mesa, a u Evropskoj uniji 75,2 kilograma, saznaju beogradski mediji.
Kako navodi ''Press'', stručnjaci ocenjuju da je nizak životni standard glavni uzrok što manje kupujemo hranu. I pored toga, hrana je u Srbiji najveći izdatak, pa u ličnoj potrošnji jednog domaćinstva na nju ode čak 41,2 odsto, dok su prosečni izdaci za hranu u EU 16 odsto.
Potrošnja mesa u Srbiji skromna je u poređenju sa pojedinim zemljama u Evropi, navodi za begradski list stručni saradnik u Centru za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.
''Od toga mesa ukupno potrošimo 43,3 kilograma, od čega junećeg i goveđeg četiri kilograma, svinjskog 16, jagnjećeg 1,3 i živinskog 17,4 kilograma. Godišnja potrošnja mesa po stanovniku u EU iznosi 75,2 kilograma. Na primer, u Nemačkoj 90 kilograma, Francuskoj 102, Italiji 91, Grčkoj 83 kilograma'', izjavio je Stanković.
On je objasnio da Srbi piju i manje mleka u odnosu na EU, a jedu i manje voća i povrća.
''Potrošnja kravljeg mleka, bez prerađevina, u Srbiji iznosi 56,5 litara po stanovniku i manja je u odnosu na prosečnu potrošnju u EU, gde je prosek 85,7 litara. U potrošnji
voća sa 62,1 kg po stanovniku i povrća sa 136,1 kg po stanovniku, Srbija zaostaje dva do tri puta u odnosu na prosek potrošnje u EU'', istakao je sagovornik ''Press-a''.
Stanković je kazao da je slaba kupovna moć doprinela da manje kupujemo hranu.
Nema tu mnogo filozofije, nizak je standard građana, a vlada i velika nezaposlenost'', zaključuje Stanković.
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da ovi podaci ne bi trebalo da čude.
Meso i mesne prerađevine nažalost su luksuz za naše novčanike. Verujem da se kupuju i manje količine ribe, pasulja, krompira, kupusa, paradajza i krastavca. Takav nam je standard i ekonomija. Taj trend možemo da očekujemo i u 2011. godini, ali i u 2012.'', izjavio je Đogović.
Na pomolu nova kriza?
Prema najnovijim podacima Ujedinjenih nacija, globalne cene hrane dostigle su prošlog meseca do sada nezabeležen nivo, a razlog tome je rast cena šećera, žitarica, nafte i prerađevina od mesa.
Oboren je rekord iz 2008. godine, kada je nagli rast cena hrane doveo do nereda u više zemalja, a istovremeno je Međunarodna agencija za energiju upozorila na opasnost da se ponovi finansijska kriza iz 2008.
Glavni ekonomista te agencije Fatih Birol je za Bi-Bi-Si, štaviše, upozorio da se svet bliži "katastrofalnim okolnostima iz 2008. godine".
"Visoka cena nafte odigrala je 2008. značajnu ulogu time što je oslabila trgovinske bilanse mnogih zemalja i umanjila prihode kompanija i domaćinstava. Tada je prosečna cena nafte bila 90 dolara, kolika je i danas", rekao je Birol.
