Statistika drumom, a život šumom
Dok u Srbiji buja beda, stanje se zvanično ulepšava uz igru brojkama. Naime, i pored 120 strategija socijalne pravde, u riziku od siromaštva živi 25,5 odsto stanovništva.
Dakle, svaki četvrti žitelj strahuje od bede, a prema podacima zvanične statistike prosečni mesečni prihodi u 2018. u novcu i naturi u Srbiji iznosili su 540 evra.
Po toj računici, domaćinstva u Srbiji imaju veće prihode nego rashode i to za 6,3 evra! To je naljutilo stanovnike u otadžbini.
- Nažalost, u Srbiji se lažiraju podaci o prosečnim zaradama, jer su realno niže nego što statistika prikazuje. U obzir nije uzeto gotovo 60.000 radnika u samostalnim trgovačkim radnjama koji primaju male zarade i nikako ne mogu da imaju zajedničke mesečne prihode od 540 evra. S druge strane, cene odeće i hrane su više nego u Evropi, što pokazuje koliko bedno živimo, pa nije jasno o kakvim je rashodima reč - kaže ekonomski analitičar Branko Pavlović.
Ekonomista Danilo Šuković za "Vesti" kaže da je statistika "nerealan pokazatelj realnog života u Srbiji".
- Kod nas naročito važi ona krilatica da je statistika "tačan zbir netačnih podataka" ili "neko jede kupus, neko jede meso, u proseku svi jedu sarmu". Najvažnije je da podaci idu naruku vladajućoj garnituri, a šta je sa građanima manje je bitno - kaže dr Šuković.
On navodi da u Srbiji ima deset odsto siromašnih, a isti procenat je i u Americi. Naša sirotinja živi sa 50-100 evra mesečno, a njihova sa mnogo većim iznosom.
- Ne znam šta to znači da su rashodi u Srbiji za 6,3 evra veći od prihoda. Da li to znači da ako budem gladovao nekoliko dana, da će mi prihodi biti za 50-60 evra veći. Pa ljudi u Srbiji se hrane najjeftinijim namirnicama, više smo gladni nego siti - navodi dr Šuković i ocenjuje da je na delu "matematička lakrdija".
Još veći jed među građanima Srbije izazvali su statistički podaci da Srbi sa 130 evra "nisu siromašni", a Švajcarci sa 3.200 evra "jesu"
Pokazalo se da je posredi statistička metodologija. Naime, kao granica rizika od siromaštva uzimaju se primanja na nivou od 60 odsto primanja u zemlji. Prema Republičkom zavodu za statistiku, prag za rizik od siromaštva u 2017. godini bio je na 132 evra po osobi. Znači, svako ko je imao prihode manje od 132 evra mesečno bio bi u riziku od siromaštva.
S druge strane, u Švajcarskoj penzioneri sa mesečnim prihodima manjim od 3.240 evra se zvanično nalaze u istom riziku od siromaštva, s obzirom na to da je tamošnja plata u 2016. bila 5.450 evra. Tako se dolazi do naizgled neverovatne situacije da je penzioner u Srbiji sa penzijom većom od 130 evra u manjem riziku od siromaštva nego njegov švajcarski vršnjak sa primanjima nešto nižim od 3.200 evra.
Koliko je statistika, varljiva pokazuje primer naših komšija Hrvata. Svojevremeno je objavljeno da je izvoz Hrvatske eksplodirao, pa je to ovu državu vinulo na treću poziciju kada je reč o stopi rasta u celoj EU. Realnost pokazuje druge brojke, a Hrvate su raskrinkale ni manje ni više nego banane. Naime, Hrvatska izvozi robu koju ne proizvodi. To svakako važi za izvoz banana, limuna ili drugog egzotičnog voća, zatim automobila, audio-video uređaja...
I na kraju može se reći da za većinu ljudi iznos prosečne plate predstavlja podjednako beznačajan podatak kao i ona čuvena rečenica da je "prosečan žitelj planete" Kinez, 28-godišnjak, dešnjak sa mobilnim telefonom, ali bez bankovnog računa.
Zaposleni na sate
Statističari u grupu zaposlenih ubrajaju i svakog ko radi bilo kakav plaćen posao makar jedan sat nedeljno. Na primer, ako ste jedan dan ubacivali flajere u sandučiće za osam evra, vi ste zaposleni, bez obzira na to što sigurno ne možete da preživite mesec dana sa tim novcem i nemate uplaćene doprinose. Zaposlenim se smatra i zemljoradnik koji obrađuje zemlju isključivo za svoje potrebe i time doprinosi smanjenju ukupnih troškova domaćinstva, kao i onaj koji svoju robu prodaje na tržištu. U toj grupi su i učenici na plaćenoj praksi, kao i stažisti koji su plaćeni.
Zanimljiva računica
U životu, kaže statistika, promenite 175 pari farmerki i obujete oko 310 pari cipela. Pošto čovek u proseku popije tri kafe dnevno, tokom života iskapi u oko 86.176,5 šolja kafe ili oko 125 kada punih kafe. Poješćete i oko 3,620 parčadi pice, a zasladićete se bar sa pola tone čokolade. Upotrebićete bar 1,3 miliona listića toalet papira, što je dovoljno da se pokriju tri fudbalska terena!
Portret prosečnog Beograđanina
Prosečan Beograđanin je u "najboljim godinama" - "gazi" 41,8 leta iza sebe. Muškarci u proseku žive 73,1 godinu, dok je damama životni vek duži 2,5 godine. Ako biste zavirili kroz ključaonicu, prosečna beogradska porodica ima 2,7 članova.
Televizor ima skoro svaka porodica u prestonici, čak 99,7 odsto. Mobilni telefon koristi više od 1,600.000, ili oko 90 odsto, dok je na internet "nakačena" polovina žitelja prestonice.
Beograđani, njih 61 odsto, za vikend ostaju u gradu, 13,3 odsto posećuje druge gradove, 10,9 odsto ide na selo, 4,2 odsto u prirodu, dok samo 2,7 odsto odlazi na planine, 1,4 odsto u inostranstvo, a jedan procenat u banje.
