Stadioni preči od bolnica
Građani plaćaju, vlast i opozicija se spore, a sve oko novih projekata za Beograd i Srbiju. I velikih i malih, uglavnom građevinskih.
Do poslednjeg trvenja dva oštro podeljena politička pola i njihovih pristalica došlo je pošto je direktor vladine Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević najavio da će u naredne dve godine biti izgrađeno šest novih fudbalskih stadiona, a tri će biti rekonstruisana.
Koga briga za decu
Veliki nacionalni stadion, najveća od planiranih sportskih arena u Srbiji u planu je za izgradnju na teritoriji opštine Surčin.
- Tih šest stadiona imaće po 8.000 mesta, a tri stadiona planirana za rekonstrukciju do 20.000 mesta - kazao je Marko Blagojević povodom novog
megaprojekta, procenivši da će cena izgradnje novih stadiona iznositi oko 1.500 evra po jednom mestu.
Nameru vlasti da za stadione potroši 100 miliona evra, oštro je kritikovao bivši gradonačelnik Beograda i lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas. On je ukazao i da se budžet troši na stadione, dok građani, kako tvrdi, čekaju godinama na preglede i operacije, deca na vrtiće, a plate i penzije se smanjuju.
- Vlast je izgubila dodir sa realnošću. Nema novca za lekare, medicinske sestre, nastavnike, kvalifikovane radnike, za decu za besplatne obroke u školama i udžbenike, ali da ima za fudbalske stadione - naveo je Đilas.
Kritike su stigle i od samostalne poslanice Sonja Pavlović koja tvrdi da ne može na tom mestu da bude zidan stadion.
- Njegova lokacija je u štićenoj zoni beogradskog izvorišta surčinskog polja, to je jedna nedopustiva stvar po pravilnicima o zaštitnim zonama izvorišta, oni nikakve sportske objekte i stambene objekte tu nikako ne bi mogli da zidaju - kaže Sonja Pavlović.
Lečenje SMS porukama
Dok su megaprojekti u najavi, građani i dalje putem SMS poruka skupljaju novac za bolesnu decu, ali i medicinske aparate. Radio-televizija Srbije je pre mesec dana i jubilarni 10. put organizovala humanitarnu emisiju Teleton s ciljem prikupljanja novca za aparat za magnetnu rezonancu, pozivajući građane da doniraju novac.
- Svi koji su u mogućnosti da pomognu da zajedno prikupimo sredstva za aparat za magnetnu rezonancu mogu slati SMS poruke ili uputiti novčane donacije na namenske dinarske i devizne račune, otvorene pri Kancelariji za donacije - saopštio je RTS.
Nedostatak aparata je samo jedan od problema u zdravstvu. Brojni korisnici društvenih mreža su fotografijama nekih bolnica u Srbiji ukazivali na katastrofalne uslove za pacijente, zapitavši se može li umesto stolice na stadionu, novi krevet za pacijente na čekanju.
Da je zdravstveni sistem pred kolapsom smatra i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Rade Panić, a sindikat koji vodi nedavno je ukazao na ogroman broj ljudi koje leči jedan lekar, na nejednaku i nedovoljnu dostupnost zdravstvene zaštite za građane, posebno u nerazvijenim krajevima zemlje, ali i neadekvatne i nebezbedne uslove u kojima rade lekari i ostalo medicinsko osoblje.
Muzička fontana i skraćeni jarbol
Posle muzičke fontane na Slaviji koja je građane koštala 1,8 miliona evra, javnost čula i za projekat jarbola visine 120 metara, šesti po veličini u svetu, posle jarbola u Saudijskoj Arabiji, Tadžikistanu, Azerbejdžanu i Severnoj Koreji.
Cilj tog poduhvata je, prema rečima zamenika beogradskog gradonačelnika Gorana Vesića jačanje kulta zastave, a on očekuje da za prestoničkim primerom krenu i ostali gradovi Srbije i regiona.
- Ponosni smo jer će Beograd dobiti jarbol sa srpskom zastavom na stogodišnjicu prisajedinjenja Vojvodine i Zemuna Srbiji - najavio je prvobitno za prošlu godinu.
Posle polemike u javnosti da je 200 miliona dinara (1,6 miliona evra) moglo da ode na potrebnije stvari, visinu je "smanjio" na 80 metara, a cenu prepolovio. Međutim, iako je izgradnja najavljena za ovo proleće radovi još nisu počeli. Zato je krenula realizacija izgradnje 54 nove fontane i javne česme širom Beograda, a prema Vesićevim rečima, baš svaka će biti "malo umetničko delo".
- Neke će biti male, a neke takve da će koštati 10.000, 20.000 evra. Ali nijedna neće biti veličine one na Slaviji, jer nigde nema tolikog prostora - najavio je Vesić na početku realizacije tog projekta.
Ko će graditi metro?
Izgradnja metroa već godinama ostaje samo na rečima. Najavljivale su je sve beogradske vlasti, a sadašnji gradski oci u više navrata pomerali datume početka izgradnje.
Mada ni na vidiku, metro je još jedna neuralgična tačka sporenja vlasti i opozicije, aktuelizovana ovih dana. Tek što se iz vlasti čulo da će Srbija i Kina sarađivati i na izgradnji metroa, opozicija je podsetila na ranije dogovore sa Francuzima.
Kada je Goran Vesić otkrio da je sa kompanijom Ponjer Ćina potpisan sporazum i da će Kina finansirati taj projekat, poslanik Demokratske stranke Balša Božović je ukazao da je još 2011. Srbija sklopila međudržavni sporazum sa Francuskom o izgradnji metroa, a Vlada u Parizu donirala 1,5 miliona evra za studiju izvodljivosti firmi Ežis.
Božović je podsetio i da je 2014. Aleksandar Vučić potvrdio međudržavni sporazum Srbije i Francuske o nastavku tog projekta, da bi se, kako je naveo, sada 2019. "informisali preko novina da je Srbija potpisala neki novi memorandum o izgradnji metroa sa Kinom".
Sport kao biznis
Ministar finansija Siniša Mali očekuje da izgradnja nacionalnog stadiona počne polovinom iduće godine. On kaže i da to nije toliko velika investicija koliko koristi treba da donese.
- Sport odavno više nije samo sport, to je i veliki biznis. Kandidovali smo se zajedno s Rumunijom, Bugarskom i Grčkom da budemo domaćini svetskog prvenstva u fudbalu 2030. i treba nam odgovarajući stadion, a plan je da u okviru stadiona napravimo ceo grad - obrazložio je Mali ističući da je cilj promocija Srbije i zarada od turizma i stranih investicija.
Milijarde nestale bez traga
U 2017. godini u Srbiji je nepravilno potrošeno 217 milijardi dinara budžetskog novca (gotovo dve milijarde evra), pokazala je prema rečima predsednika Državne revizorske institucije i generalnog državnog revizora Duška Pejovića, prošlogodišnja revizija DRI.
- Korisnici javnih sredstava koji su napravili najveće nepravilnosti i greške bile su opštine, gradovi, javna preduzeća, komunalna preduzeća, ali i zdravstvene ustanove - rekao je Pejović.
Rat u centru
Beograđani zbog rekonstrukcije Trga Republike idu pešice raskopanim centrom grada koji je poslednjih dana poprište sučeljavanja pristalica vlasti i opozicije.
Radove je blokirao predsednik opštine Stari grad Marko Bastać, navodeći da su štetni i da građani treba da se o njima izjasne referendumom. Bastać traži smenu Gorana Vesića, koji kaže da je ne samo šteta od blokade dva miliona dinara, već i da rekonstrukcija neće biti završena u roku, 1. septembra.
