Da li ste za zabranu fizičkog kažnjavanja dece?: Batina (ni)je iz raja izašla
Prema najnovijim izmenama i dopunama Porodičnog zakona, u Srbiji uvodi se potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja i upotrebe fizičke sile prilikom vaspitanja deteta. Kako se navodi, smisao uvođenja ovih zabrana nije kažnjavanje, već edukacija roditelja o nenasilnim metodama vaspitanja. Niko neće ići u zatvor, niti će biti lišen roditeljskog prava ako je dete dobilo ćušku, čvrgu ili udarac po zadnjici.
Roditeljima će biti ponuđena edukacija o nenasilnim metodama vaspitanja i to u okviru savetovališta za brak i porodicu, razvojnih savetovališta, škola za roditelje. Cilj izmena zakona jeste da u svesti roditelja postoji ideja da je fizičko kažnjavanje deteta zakonom zabranjeno i da u vaspitavanju mališana nije neophodno koristiti prut. Čitaoci "Vesti" iz Evrope i Kanade iznose svoj stav treba li zakonom zabraniti fizičko kažnjavanje dece.
Nataša Šumić, Misisaga, Kanada
- Ne postoji šablon za vaspitavanje dece. Svako dete je osoba za sebe i vaspitavanje i odrastanje jednog deteta
umnogome zavisi i od atmosfere u kući. Iskreno sam protiv svakog nasilja, ali sam takođe protiv toga da država treba da nam određuje norme za vaspitanje dece. U današnje vreme društvenih mreža, loše televizijske propagande i iskrivljenih moralnih vrednosti, zaista je teško roditeljima da naprave balans između autoriteta i slobode, između želja i mogućnosti u podizanju i vaspitavanju deteta. U svakom slučaju dete će biti onakvo u kakvom je okruženju raslo.
Mićo Blagojević, Bortop, Nemačka
- Mislim da su svi roditelji kojima je Bog podario da imaju potomke dužni da ih odgajaju tako da im detinjstvo bude normalno i bez trauma i ružnih ožiljaka. Naglašava da je ovo posebno važno u vreme puberteta i u fazi izgradnje ličnosti. U današnje vreme su i deca i roditelji izloženi raznim izazovima i samo one porodice koje imaju slogu ljubav i uzajamno poštovanje mogu uspešno da se nose sa svim tim.
Svetlana Stanojlović, Vićenca, Italija
- Živimo u društvu u kome roditelji teže da detetu pruže optimalne uslove razvoja. Uzimajući u obzir da je tehnološki razvoj znatno doprineo ranijem i kompleksnijem razvoju sposobnosti deteta gde ono nije više pasivni primalac informacija, već aktivan učesnik u sopstvenom razvoju, potrebno je menjati restriktivne stavove koji su prisutni u roditeljstvu. Kažnjavanje koje neretko potiče iz društvenih normi ili ličnih uverenja često doživi transformaciju i nasilje nad detetom, što je apsolutno neprihvatljivo. Odgovor deteta je bunt, agresija prema slabijima, povučenost ili socijalna neprilagođenost. Deca koja odrastaju u okruženju koje toleriše nasilje, kako u porodici tako i u zajednici, uče da je nasilje odgovor za rešavanje sukoba, pa se tako fizičko kažnjavanje sa kojim se deca "sažive" prenosi s jedne generacije na drugu. Da li je neopravdano izjednačiti telesnu kaznu sa fizičkim zlostavljanjem? U suštini da. To fizičko kažnjavanje po našoj roditeljskoj proceni trebalo bi da bude upotrebljeno povremeno i u nekim situacijama kada drugi postupci nisu dovoljno efikasni. Potrebno je uticati na dete u njegovom najboljem interesu i racionalno telesno kažnjavanje jednostavno ostaje deo roditeljskog vaspitnog repertoara. Ukoliko roditelj detetu pokazuje ljubav, ali ga i disciplinuje, što može da uključi i primereno telesno kažnjavanje, nema opasnosti da će dete to doživeti kao zlostavljanje ili kao traumu. Ponekad je to jedini način da dete nauči kako da prepozna opasnost.
Svetlana Mirotić, Beč, Austrija
- Za nas koji živimo na zapadu zabrana fizičkog kažnjavanja je nešto što se podrazumeva. U Austriji vas prijave ako udarite šamar detetu. Mislim da je to dobro, jer za edukaciju dece nije potrebno primeniti silu. Sa decom treba što više razgovarati i na taj način im ukazivati na to šta je dobro, a šta loše. Deca moraju znati da primena sile nije nešto poželjno, jer ako to znaju biće i sami nenasilni i time se predupređuje problem nasilja u porodici.
Ljubiša Vasiljkić, Herisau, Švajcarska
- Deca su najveći i najlepši dar od Boga i zato se o njima posebno mora voditi briga. Apsolutno sam protiv bilo koje vrste i bilo kog oblika nasilja nad decom, jer deca su budućnost naroda. Zato čuvajmo i vaspitajmo svoju decu tako da budu spremna da razlikuju dobro od zla, zdravo od bolesnog i ljudsko od neljudskog, ali bez ikakvog batinanja i nasilja. Dobrim i lepim rečima se sve može, pa i vaspitati decu.
Ranko Veselinović, Hamburg, Nemačka
- Obradovao me je ovaj zakon. Trebalo ga je i ranije doneti. Osuđujem svako nasilje nad porodicom, a pogotovo nad decom. Ni supruga Biljana ni ja nismo nikada fizički kažnjavali našu decu, sina Dejana (22) koji je sada već student, a ni ćerku Anastasiju (17) koja je gimnazijalac. Uvek nam je bilo neprijatno kada smo videli da to neko radi i burno smo reagovali. Možda ćemo dočekati da se uz pomoć ovog zakona i naš narod malo promeni i prekine stare, loše običaje.
Milanka Milošević, Pariz, Francuska
- Da. Dete treba vaspitavati od malih nogu, dosta raditi sa njim, pričati mu već od šest meseci, nikako povisiti glas, nikako udariti, uostalom i bebe znaju da "čitaju glas i izraz lica". Kad malo dete tučeš, ono u potpunosti ne razume zbog čega to radiš. Detetu ostaju posledice kad vide fizički obračun, ureže mu se u memoriju, to su traume za ceo život, a i saznanje da je dozvoljeno da se tako postupi. Ta fizička kažnjavanja smeste se u svest deteta i nikad ne izađu na dobro. Imam dvoje odrasle dece i jedno unuče, uvek sam primenjivala vaspitanje bez grubosti. Hvala, Bogu, deca su mi dobra. Moj savet je: nikad ne udariti dete, uvek sa detetom razgovarati i posvetiti mu pažnju, a isto postupati i kad je dete veliko, pa i odrasli čovek, jer dete je roditelju - uvek dete.
Miladin Popović, Minden, Nemačka
- Dete treba da se voli i vaspitava ličnim primerom. Fizičko kažnjavanje je u stvari stvaranje nasilnika. Dete je ličnost koju treba poštovati. Fizičko kažnjavanje je bespotrebno i potpuno pogrešno. Dete treba učiti da nešto radi svesno, a ne pod pretnjom i prisilom. Dečje psihičko razvijanje naročito je intenzivno do pete godine, i u tom periodu prema njemu treba biti pažljiv. Ako se u tom periodu detetu posveti ljubav i puna pažnja fizičko kažnjavanje nikad neće biti potrebno. Kod deteta treba razviti osećaj ljubavi i razumevanja, a ako toga nema nismo postigli ništa. Međutim, u današnjem svetu svi živimo u sredinama u kojima se primenjuje sila, a deca to vide, pa i bez nasilja u porodici znaju da se mnogi problemi umesto razumom, rešavaju silom. U Engleskoj je i danas u školama dozvoljeno tući decu. U Nemačkoj nije, ali ovih dana čitam feljton o životu slavnog NBA košarkaša Dirka Novickog, u kom on kaže da je u njegovoj sobi visio opasač. Njegov otac tvrdi da ga nikad nije upotrebio, ali je služio kao upozorenje. Znači, opet neki simbol sile, a i to je nasilje. Othranio sam dve ćerke i nikada nisam upotrebio silu, ali one su znale, ako tata povisi ton i digne prst da je situacija ozbiljna. U svakom slučaju nije loše da se nasilje prema deci i zakonom definiše.
