Grabljivice blago Srbije
Veteran srpskog novinarstva Milomir Marić vazda u svojim intervjuima napominje da je od detinjstva opčinjen lopovima, gangsterima, podzemljem, da ih je iz tog razloga dovodio u emisije i delio anegdote o antiherojima, koji su na tacni nude dnevne doze adrenalina kroz koje su prolazili. Tako je i jedan pacifista odlučio da ode na Sajam lova i ribolova.
Ljubitelji oružja, ali i lova i ribolova koriste svaku priliku da se upoznaju s novinama iz oblasti koja im je hobi, pa nije čudno što je nedavno održani Sajam lova i ribolova u Beogradu privukao veliki broj posetilaca.
Ljubitelji oštrice pohrlili su na štand s noževima. Sečiva raznih oblika, dužina, s drškama od različitih materijala. Od samog pogleda na oštricu dobiješ ožiljak na licu, reče jedan mladić u prolazu. Prodavac je objasnio i razliku u ceni:
- Oni levo u vitrini su ti više od 20.000 dinara, ali to je ručni rad! Neće onaj ko ručno obradi čelik da ti proda za 2.000 ili 3.000 dinara... Postoje sertifikati, sve je drveno, nema plastike.
Dok je predusretljivi gospodin prikazivao kako se jednim malim nožem efikasno dere koža, iz jedne vitrine su se "smešile" sekire i mačete. Za mnoge je neshvatljivo da su pojedinci očarani stvarima koje potencijalno mogu da ubiju. Neobično je što oduševljavaju stvari koje te potencijalno mogu ubiti.
Ali, o ukusima i hobijima ne treba diskutovati.
Humanost na prvom mestu
Zaljubljenici u pecanje divili su se štapovima velikim kao tri odrasla čoveka. Kliktanje, ritmična piska nalik ptičjoj, kao magnet privlači pogled. Suri orao se razmahao na ruci svog odgajivača i pleni svojim vlastelinskim stasom. Glavna zvezda skupa. Deca opčinjena, stariji zadivljeni, fotografišu njegovo leteće visočanstvo, dok sokolar objašnjava specifičnosti ove vrste. Omaleni jastrebi su nekoliko koraka odatle gledali nepomično i pozirali za kamere mobilnih telefona. Odjednom upadica:
- Zašto mučiš životinju?! Zašto peva tako?!
Zastupnici Društva sokolara Srbije Hani Girgis i Radan Bulatović momentalno su imali odgovor na stereotipe s kojima se suočavaju:
- Što se tiče mučenja, postoje propisi koji se poštuju, Zakon o dobrobiti životinja, sokolarska etika i sokolarska konvencija, po kojima se one štite i vi ste u obavezi da ih tretirate tako da nisu u problemu - Radan konkretizuje i prepušta diktafon Haniju, čuvenom profesionalcu, koji je ispekao zanat decenijama radeći u Slovačkoj.
Jastreb kao maneken
Hani navodi (osim neupućenosti i neznanja) još neke probleme na koje nailazi u Srbiji, na čijem je grbu dvoglavi orao:
- Mi imamo tradiciju koja datira još od srednjeg veka, po čemu smo retki u svetu. Glavni problem je nedostatak lovišta. Posedujemo i lovnu kartu i položen lovački ispit, a da li ćemo loviti sa jastrebom, sokolom ili karabinom je potpuno isto. Štaviše, sokolarstvo je još humanije jer nikad ne možemo garantovati uhvaćeni plen dok mi ne pomognemo ptici - srčano pojašnjava Hani.
Kod sokolarskog tandema je zadivljujući nivo želje da se skinu maske s tabua i smirenost tokom odgovaranja. Oni znaju šta pričaju, šta i kako rade, ne dotiču ih usputna dobacivanja, uvereni su da to što čine jeste deo narodne tradicije i ljudske prirode. Strpljivo porazgovaraju sa svakim posetiocem štanda i pojasne nejasnoće. Najsimpatičniji je bio stariji gospodin:
- Kod mene u Požarevcu golubari nagrađuju ljude koji ubijaju jastrebove, ali ja ga ne bih - lep je kao lutka!
Višestruki prvak Dragačevskog sabora trubača u Guči Dejan Petrović, član lovačkog društva Kozomor iz Nove Varoši, pažljivo je obilazio štandove:
- Došao sam da vidim neke petometke, pošto imam karabin zastava 857.
Vrhunski muzičar neometano pruža korak za korakom u lovačkoj kamuflažnoj jakni. Niko se preterano ne obazire jer su svi došli zbog zajedničke ljubavi prema hobiju, a ne da budu viđeni ili vide nekog.
Ovekovečena lepota
Na Sajmu je bila izložba slika potoka, riba, šuma, ptica...
- Čitava ova izložba je naš projekat. Ovo je naša produkcija za koju smo dobili sredstva od Vlade Republike Srbije posle konkursa koji smo prošli - kaže Zorica Babić Pantović, jedna polovina miks-dubla (teniski rečeno) uz Zorana Pantovića Kostu, umetničkog fotografa i ribolovca.
Ovaj bračni par se od 2000. godine bavi video produkcijom, izdejstvovavši izlaganje dve izložbe u velikoj galeriji Ruskog doma, a planira se i treća s obuhvatanjem svih nacionalnih parkova u Srbiji. Njihovi snimci se prikazuju na TV Novi Sad, Lotel iz Loznice, šabačkoj As, Marš Valjevo, TV 5 iz Niša i crnogorskoj televiziji In. Pomenuli su imena Bilje Krstić, Pavla Aksentijevića, Bore Dugić i ansambla Kulin ban, muzičara sa kojima imaju odličnu saradnju.
- Naši filmovi su iz nekoliko oblasti. Prvo su priče o ribama, njihovom ponašanju, gde borave, love i kako ih loviti na osnovu toga. Broj dva su putopisi na terenima po prirodi. Ljudi koji se tu pojavljuju su starosedeoci. Ako naiđu - naiđu. Priroda u izvornom obliku. Pokazujemo šta ova zemlja ima a da nismo ni svesni.
I tu smo došli do Zoričine misli savršene za sumiranje utisaka svih ljubitelja prirode koji su posetili Sajam lova i ribolova:
- Ljudi nisu svesni bogatstva koje sadejstvo sa onim što naš prastvoritelj i mi imamo, a to ne poštujemo misleći da smo mi svestvoritelji, što nismo. Životom usklađenim s onim od čega potičemo, s prirodom uspevamo da sagledamo sve bogatstvo onoga što nam je dato na dlanu, a da nismo svesni, već smo u stanju da pokvarimo zarad nečega što nije život.
Tradicija za ponos
Radan Bulatović je podelio i vrlo važnu činjenicu za ponos:
- Zemlje modernog sveta poput Australije, Kanade i SAD nemaju tradiciju lova sa pticama grabljivicama. Kada je osnovana Svetska asocijacija sokolara (IAF), te zemlje nisu odmah primane već su morale da čekaju određeni period i to je veliki potencijal srpskog naroda. Vrlo je važno da svaki Srbin zna, živeo u Kanadi ili u EU, da on sa sobom nosi sokolarsko nasleđe.
Šta drži Pobednik
- Pobednik na Kalemegdanu drži sokola, a 90 odsto misli da je golub. Zamislite kolika je to neupućenost! - kaže Hani.
