Ulagati u porodicu, zdravstvo i školstvo
Srbiju je, prema zvaničnim podacima, napustilo 150.000 mladih osoba u periodu od 2002. do 2011. godine, a stručnjaci koji proučavaju migracije s pravom strahuju da je broj mladih iseljenika mnogo veći. Posebno zabrinjava činjenica da je prosečna starost emigranata 28,7 godina, kao i da je svaka peta mlada osoba visokoobrazovana.
U istraživanju na uzorku od 11.013 studenata trećina akademaca planira da emigrira čim diplomira. Svaki četvrti namerava da se iseli "bez obzira na to šta se desi u Srbiji". Njihov odlazak trajno će promeniti broj i starosnu strukturu našeg stanovništva. Čitaoci "Vesti" u Evropi, Kanadi i Australiji govore da li će učestali odlasci mladih, ali i pripadnika srednje generacije, dovesti do toga da će za koju deceniju Srba biti više u rasejanju nego u matici.
Vladimir Miletić, Lugano, Švajcarska
- Godinama je tendencija da mladi napuštaju Srbiju u potrazi za boljim životom, ali, s druge strane, mnogo se ljudi i vraća. Jer posle izvesnog vremena u inostranstvu vide da ipak nije to to i da mogu s mnogo manje para lepše da žive i imaju ispunjeniji socijalni život u otadžbini. Imamo dobro obrazovane ljude iz većih gradova koji napuštaju otadžbinu jer je naše školstvo cenjeno u inostranstvu. Tamo vrlo brzo nađu posao jer znaju i strane jezike, ali imamo i ljude sa sela koji polaze u inostranstvo. Ne verujem da će biti više Srba u inostranstvu nego u matici jer mislim da se broj onih koji odlaze svake godine smanjuje.
Nenad Antić, Erlangen, Nemačka
- To bi se moglo vrlo lako dogoditi jer mladi nemaju strpljenja da čekaju neko bolje vreme i pitanje je da li će ono i kada doći. Zato odlučuju da krenu u potragu za boljim životom. Znam da ljudi teško podnose nemaštinu i bedu. Imam dosta kontakata sa ljudima iz bivše Jugoslavije i stanje je slično u Srbiji, Hrvatskoj i BiH. Političari i elita su sebi obezbedili egzistenciju i zbrinuli su dve-tri generacije svojih potomaka, a narodu kako bude. Ako se olakša dolazak radne snage, verujem da će ubrzo u Srbiji biti manje Srba nego u dijaspori. Iako su se u Nemačkoj promenili uslovi života, sve je skuplje a zarade nisu mnogo porasle, ipak još ima mogućnosti da se radi i zaradi što kod nas nije slučaj. Tamo gde rade dvoje, nešto je lakše. Može da se zaraditi za stan i druge obaveze, kupi automobil koji više nije luksuz i živi skromno. Nema mogućnosti da se više uštedi, ali za skroman život i podizanje dece može se zaraditi.
Predrag Zelenović, Lineburg, Nemačka
- Ja sam rodno Gacko napustio devedesetih u potrazi za boljim životom, ali nisam verovao da će i trideset godina kasnije postojati isti problemi u našim krajevima. Srbiju napuštaju naročito mladi jer ne vide nikakvu perspektivu za zapošljavanje i budućnost. Ovde, u inostranstvu, sve nas je više, i to svih naroda s prostora bivše Jugoslavije. Možda Srbija neće ostati bez stanovništva, ali bez stručne radne snage je već ostala. Slušam eksperte koji se bave problematikom stanovništva i oni savetuju da se mora menjati kompletan sistem u zemlji. Na prvom mestu treba ulagati u porodicu, zdravstvo, školstvo, u domaću ekonomiju. Naši političari se ne bave rešavanjem nastalih problema jer nisu državnici, oni brinu za svoje lično dobro.
Aleksandar Boromisa, Sidnej, Australija
- Vlast u Srbiji očigledno ima potrebu da zapošljava svoje miljenike koji preko noći diplomiraju i doktoriraju na fakultetima sumnjivih kvaliteta. U takvoj državi mladom i obrazovanom svetu, koji je godinama vredno i marljivo učio i radio, nema zaposlenja. Oni mogu eventualno da se zaposle u nekoj fabrici tekstila za 20.000 dinara mesečno. Druga je opcija da svoje znanje prodaju tamo gde se ceni. Odgovor na postavljeno pitanje je više nego jasan.
Sanja Marković, Hamburg, Nemačka
- Kad sam se udala u Hamburgu i napustila svoj Niš, pre devet godina, nije tako mnogo mladih odlazilo iz Srbije. U kontaktu sam sa brojnim prijateljima i mlađom generacijom u Nišu i oni svi uče nemački sa željom da idu u potragu za boljim životom pre svega u Austriju i Nemačku. Objašnjavaju mi da i ako nađu posao u Nišu, plate nisu dovoljne za život. Možda bi se taj proces i mogao zaustaviti kad bi se više brinulo o školstvu, praktičnom obrazovanju i obuci mladih. Ta briga treba da obuhvati već srednjoškolce. U suprotnom je proces "pražnjenja zemlje" nezaustavljiv i moguće je da će nas uskoro više biti u rasejanju nego u rođenoj zemlji.
Predrag Stanković, Šmalenberg, Nemačka
- "Kud si poš'o, sine mili, kaži majci kud se spremaš.. U tuđinu, mila majko, jer za mene ovde sreće nema" - stihovi su pesme "Zemljo moja", zagrebačke grupe Brkovi koja opisuje realno raspoloženje kod dobrog dela ljudi kako u Srbiji tako i u državama bivše Jugoslavije i siromašnijim zemljama istočne Evrope. U Srbiji šu nas političari više puta prevarili od strane političara. Nada da ćemo moći da u svojoj zemlji živimo život dostojan čoveka sve više izumire, mladi obrazovani ljudi vide svoju priliku da se negde napolju ostvare, gde će se ceniti njihovo znanje. I svi ostali bez obzira kom sloju društva pripadaju nemaju nadu da će uskoro doći bolja vremena. Tako sam i ja presekao pre nekoliko godina i došao u Nemačku. Ako u matici u dogledno vreme ne dođe do korenite promene sistema, Srba će biti više u dijaspori.
Goran Gojković, Kičiner, Kanada
- Došao sam do poražavajućeg uvida, razgovarajući sa našim studentima ovde na Univerzitetu u Vaterlou, da je za njih ova zapadna tradicija bolja i razvijenija od srpske, te naši studenti nekritički prihvataju istu, odnosno odbacuju sopstvenu. To je izvesni kulturni snobizam da sve srpsko, u najmanju ruku, nije na dovoljno razvijenom nivou, a tuđe jeste. To je katastrofalni kulturni i kulturološki autogenocid. Dolazimo do toga da nije dobra, ne samo naša kultura, nego čak i naša porodica, roditelji, i tako dalje. A u stvari, radi se o zabludi koja će nas koštati toga da ćemo, ne postati nešto drugo, nego izgubiti sopstveni nacionalni identitet.
Zdravko Knežević, Minhen, Nemačka
- Ubeđen sam da se to neće desiti, iako se stalno govori o masovnom odlasku ljudi iz Srbije. Ima onih koji olako prihvate priče da se u Nemačkoj lako i brzo dobro zaradi i poneseni time dolaze, ali se uvere da to nije baš tako. Suočavaju se sa skupim stanarinama, pa sa slabijom platom treba raditi samo za stan. Kad se plate sve obaveze državi, ostaje malo za život. Zbog toga se dosta ljudi iz Srbije razočarano vraća kući. Verujem da će za pet godina u Srbiji biti plate koje će ljudima omogućiti bolji život i da će prestati odlazak na Zapad, pogotovo mladih i ljudi koji već imaju radno mesto. Otvaraju se brojne firme i ako se tako nastavi, vrlo brzo neće biti onih koji će jedva čekati da odu na Zapad. Jasno je da se ništa veliko ne može dogoditi preko noći, ali sam ubeđen da će u Srbiji za koju godinu biti i posla i zarada i boljeg života. Ako se naša privreda oporavi, a sada je na dobrom putu, mislim da će brzo većina onih koji su razmišljali o odlasku promeniti mišljenje i ostati u Srbiji.
