Tuđi dug zavio u crno
Diplomirani ekonomista Marina Stefanović, (38) iz Užica živi u stanu koji je kupila 2010. godine. Stan je uredno platila, ali ga nije uknjižila, što će izazvati niz stresnih posledica.
Marinin komšija, direktor fabrike oružja Prvi partizan Slobodan Stanić, dobio je sudski spor protiv investitora koji je izgradio zgradu, preduzeća Teming iz Požege. Pošto je Teming otišao u stečaj, Stanić je zbog potraživanja prema investitoru pokrenuo izvršenje nad stanovima četvoro komšija koje svoju imovinu nisu uknjižile u katastar. Marina i njene komšije kao treća lica nisu imali informacije o ovom sporu u kom se odlučivala sudbina njihove imovine. Nakon što je na sudu Stanić dobio Teming, na delo stupaju izvršitelji koji stavljaju zabeležbu u katastru o postojanju duga na nepokretnosti.
Marina je zajedno sa dvoje svojih komšija u Osnovnom sudu u Požegi dobila tužbu kojom je proglašeno da je nedozvoljeno izvršenje nad njihovim stanovima. Ipak, Apelacioni sud krajem 2018. u Kragujevcu poništava presudu i vraća predmet prvostepenom sudu na ponovno razmatranje.
Zaustaviti bahate
Izvršitelj je tokom trajanja sudskog postupka u dva navrata oglasio javno nadmetanje za Marinin stan. Iako je ova žena uspela da upiše vlasništvo nad stanom u katastar, izvršitelj nastavlja sa postupkom izvršenja i preti novim pokušajem prodaje.
- Nadam se da dok traje sudski postupak niko ne može da me izbaci iz mog stana, ali iskreno ne znam šta da očekujem. Ne bih volela da mi se desi ono što se dogodilo porodici Ćitić. Znam da postoji još porodica u Užicu koje su oštećene, ali one neće s tim da izlaze u javnost, ne znam da li zbog straha ili nekog drugog razloga. U svakom slučaju, apelujem na institucije da zaustave to bahato ponašanje izvršitelja - kaže Marina za "Vesti".
Ode kuća u pola cene
Njen slučaj je samo jedan u nizu na koji ukazuje Združena akcija Krov nad glavom. Ovo udruženje građana bori se da svaki čovek ima pravo na dom. Pravo koje je i te kako narušeno primenom lošeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju nesavesnim radom pojedinih izvršitelja. Tako se dešava da građani poput Marine kao treće lice ispaštaju zbog nečijih dugova.
Pomenuta porodica Ćitić je doživela da im kuća bude prodata na javnom nadmetanju 6. decembra u Užicu. O licitaciji porodica nije bila obaveštena, iako su dva meseca pratili svoju poštu, kao i oglasnu tablu u sudu. Nadmetanju su, pored javnog izvršitelja, prisustvovali poverilac i još dva lica. Izvršni poverilac je kupio kuću za 50 odsto od procenjene vrednosti. Porodica Ćitić sumnja da je žrtva organizovane prevare izvršitelja Đorđa Dogandžića, koji se pojavljuje i u slučaju Marine Stefanović.
Iz njihove kuće ih iseljava dalji rođak na osnovu jedne trećine suvlasništva nad kućom, iako mu je ponuđeno da svoja potraživanja naplati od vikendice Ćitićevih. Porodici sada preti iseljenje.
Penzionerka bez struje i grejanja
Primera koji svedoče o nakaradnom zakonu i nesumnjivoj nepravdi koja se nanosi građanima je sve više, a Krov nad glavom ih na Fejsbuku uredno beleži i objašnjava.
Takav je i slučaj penzionerke iz Beograda Dragane Milisavljević kojoj je poverilac isključio struju i grejanje, pa ona sada na januarskom minusu živi u hladnoći i mraku, iako nesrećna žena nije ničiji dužnik, već žrtva prevare!
Muke ove penzionerke su počele kada je kupila stan preko agencije. Prodavac stana je u katastru bio upisan kao vlasnik. Kupoprodajni ugovor je overen kod notara i sve je bilo u redu dok sud nije je presudio da taj stan nije njen.
Naime, čovek koji je bio upisan u katastar kao vlasnik bio je prevarant. On je u stanu bio podstanar i kada je vlasnica umrla, falsifikovao je kupoprodajni ugovor i stan preneo na svoje ime. Kada su naslednici preminule vlasnice preko suda povratili stan, Dragana je saznala da je njen stan u stvari predmet prevare. Naslednici su dobili spor i unajmili izvršitelja.
Ona je ostala u stanu u strahu da neće neće imati gde da se vrati ako ode. Umesto da sankcioniše onoga koji je počinio krivično delo i obešteti oštećene (naslednike i Draganu), država je štetu prebacila na po svim parametrima savesnog kupca.
Postavlja se pitanje zašto zbog lošeg obavljenog posla ne odgovara notar koji je overio faličan kupoprodajni ugovor? Notar bi i ličnom imovinom, bar nas je tako zakonodavac uveravao kad je uvodio ovu profesiju, trebalo da garantuje za svoj potpis na nekom dokumentu. Logično je i da se goni prevarant koji je falsifikovao kupoprodajni ugovori i lažno se predstavio, a ne treće lice Dragana Milisavljević, koja je ovde oštećena strana kao i naslednici.
Hajka na stare i nemoćne
U organizaciji Krov nad glavom smatraju da su pomenuti primeri samo potvrda da je sudovima i izvršiteljima lakše da se okome na stare i nemoćne koji nemaju zaštitu moćnika i veze u institucijama. Da se kuća običnog građanina stavlja na doboš zbog nekoliko hiljada evra duga, dok se velikim dužnicima, javnim preduzećima ili privatnim firmama gleda kroz prste ili potraživanja otpisuju.
- Kada se pogleda sam Zakon o izvršenju i obezbeđenju, niko nije bezbedan. Možete kao građanin da mislite da je sve čisto, a da vam sutra izvršitelj zakuca na vrata i traži da se iselite iz rođenog stana iako niste ulazili u dugove, već stradate kao treće lice - komentariše Miloš Injac, jedan od aktivista Krova nad glavom koji je u poslednjih godinu dana bio deo živog bedema u sprečavanju prinudih iseljenja u Beogradu.
Budzašto na doboš
Paralelno s uvođenjem javnih izvršitelja, u Srbiji su osnovana i Društva za kupovinu i prodaju nepokretnosti sa simboličnim osnivačkim kapitalom od 150 dinara. Ta Društva se često pojavljuju na licitacijama na kojima se ispod tržišne vrednosti kupuju stanovi i kuće ljudi koji više nisu u mogućnosti da plaćaju kreditne rate ili su zbog nekog drugog duga aktivirane hipoteke na njihovim nepokretnostima. Te iste nekretnine posle se pojavljuju na tržištu po višestruko većoj ceni. Ko ubira kajmak, ostaje da sami sami zaključite.
Prodaja ispod žita
Jedna od primedbi oštećenih građana jeste i to što objava mesta i vremena održavanja licitacije nije dostupna široj javnosti. Tek od 19. novembra prošle godine Komora izvršitelja je obavestila da je u funkciji elektronska oglasna tabla javnih prodaja "koja nije funkcionisala zbog hakerskih napada". Ministarska pravde Nela Kuburović najavila je da će jedna od izmena zakona biti i uvođenje e-aukcije, kako bi licitacija nepokretnosti bila transparentna.
Od kada je 2011. godine usvojen Zakon o izvršenju i obezbeđenju, ovaj propis je pretrpeo nekoliko izmena, a poslednjih nekoliko meseci radna grupa radi na novim izmenama i dopunama. Ne samo što su se oštećeni građani žalili, što je bilo slučajeva kada je imovinu oduzimao izvršitelj koji nema pravosudni ispit te je nejasno kako je dobio licencu, već se i Evropska komisija uključila u ovu problematiku.
U Krovu nad glavom kažu da se stalno priča o legalnosti postupka, a da iritira kad se neko poziva na zakon iako se očigledno nanosi nepravda.
