Neće imati ko da nas leči?!
Novi veliki iseljenički talas mogao bi već za godinu dana da krene iz Srbije i sa Balkana ka srcu EU, jer je Nemačka zakonski širom otvorila vrata kvalifikovanim kadrovima iz drugih država, čak i onim iz zemalja van Unije. Istovremeno, Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) i projekat nemačke organizacije za saradnju GIZ " Triple Njin "raspisali su konkurs za medicinske sestre i tehničare opšteg ili pedijatrijskog smera, a konkurs se odnosi na one koji žele da nađu posao u Nemačkoj.
- Mi garantujemo siguran put u Nemačku s obzirom na to da svi nemački poslodavci takođe moraju da ispune uslove za učešće na projektu i ugovorom koji potpisuju obavezuju se na ispunjenje svih obaveza. To se pre svega odnosi na zaključivanje radnog odnosa u Nemačkoj pod istim uslovima kao i za osobe koje već tamo rade. Dakle, medicinsko osoblje koje odlazi preko našeg projekat nikako ne može da bude jeftina radna snaga - objašnjavaju u " Triple Njinu".
Kraća papirologija
Srbiji koja se ionako već ubrzano prazni, preti odliv od 100.000 do 200.000 stručne radne snage, što znači da bi mogla već 2020. da nepovratno zagazi u ozbiljnu nestašicu stručnjaka kakvu već beleži kad je reč o lekarima, ali i o profesionalnim vozačima. Ka Nemačkoj i drugim zapadnim zemljama najviše idu mladi i stručni kadrovi, ukazuje za "Vesti" Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Ona ističe da je novi nemački zakon odličan za one koji bi da napuste zemlju, ali užasan za Srbiju.
- Taj zakon olakšava boravak i asimilaciju radne snage, ali je katastrofa za državu. Prema našim podacima, Srbija je ostala bez gotovo 100.000 ljudi koji nisu odlazili samo ka Zapadu, već i u druge krajeve sveta, pa tako imamo pet naših sindikalaca koji rade na Grenlandu - priča Ranka Savić.
Ona je pojasnila da usvojeni nemački zakon ide u prilog stranoj radnoj snazi, jer se njime smanjuje potrebna papirologija i ukida pravilo da poslodavac može da zaposli stranca samo ako dokaže da nije mogao da nađe nemačkog državljanina. Napominje i da će odbijeni azilanti, koji iz nekog razloga nisu proterani, zahvaljujući novoj regulativi moći da regulišu status i zaposle se u toj vodećoj državi EU.
- Sve će se svesti na to da Srbija školuje i šalje stručne kadrove sa diplomama u inostranstvo, dok će sama postati zemlja staraca, neobrazovanih i nestručnih koji su ostali, jer nemaju gde da odu - navela je ona.
Zato smatra da zvoni alarm da se država pozabavi iseljavanjem.
- Ostaćemo bez visokoobrazovane, ali i stručne i ostale radne snage, a pitanje je hoćemo li moći da uvezemo radnike. Jer, ko će da dođe na afričke plate u Srbiju - zapitala se Ranka Savić.
Pojačano useljavanje negovatelja sa Zapadnog Balkana već je najavio nemački ministar zdravstva Jens Špan. Medicinski radnici i vozači C kategorije su, kako se pokazalo, bili najtraženiji profili. Ne postoji precizna statistika o broju onih koji idu u Nemačku, jer to uglavnom rade mimo zvaničnih kanala, ali je jasno koliko Srbija može da bude desetkovana već iz najave da toj državi treba 1,2 miliona radnika!
Da će 2020. godine svakako krenuti još jedan dodatni talas građana Srbije u potrazi za poslom, uveren je Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije. On smatra da će to biti veliki udar za Srbiju i čitav region, jer će otići kvalitetna radna snaga.
- Zbog odlaska stručnih ljudi, koje je Srbija skupo školovala, ostaćemo bez najpotrebnijih kadrova. To će za posledicu imati veliki deficit u nekim profesijama, na primer medicinskoj, jer neće imati ko da nas leči. Odliv kadrova bi naciju mogao da dovede u gotovo bezizlazan položaj, jer mi ne možemo da uvezemo kvalitet zbog malih plata - pojašnjava Mihajlović za "Vesti".
Na lošem glasu
Za Srbiju je, kako kaže, loše što je poznata i kao jeftina radna snaga, kao i po tome što kod nas ulažu oni kojima ne treba kvalifikovana radna snaga.
- Najviše je kompanija koje otvaraju hale za provlačenje kablova i ovde ih je dve trećine od ukupnog broja investitora. To nije razvojna ekonomija, pa Srbija tehnološki tapka u mestu. Pri tome je radnik kome za taj posao nisu potrebne kvalifikacije, malo plaćen i jeftiniji čak i od robota! Bojazan je da bi i naši radnici mogli da ostanu bez posla poput rumunskih, ako im plate budu porasle, jer investitor zatvara halu i ide u jeftinija područja - objašnjava Mihajlović.
Za dve godine bi, prema rečima uspešnog srpskog privrednika Milana Kneževića, Srbija mogla da ostane bez 200.000 kvalifikovanih radnika.
To nije, kako kaže, samo odliv radne snage, već krvoliptanje.
- Stanje se kod nas i na Balkanu može pretvoriti u haos, jer će u narednih pet godina Evropi nedostajati pet miliona radnika. Od srpskih privrednika se može čuti da je već veliki je manjak kvalifikovane radne snage, jer gledaju gde će otići da ne bi u svojoj zemlji radili za ponižavajuću platu od 200 evra - rekao je Knežević uza "Vesti".
Crna budućnost
Zoran Mihajlović kaže da bi jači trend iseljavanja ljudi u potrazi za poslom i boljim životom mogao da pretvori za dve godine u zemlju nekvalifikovane radne snage.
- Problem je što najviše odlaze mladi i obrazovani, pa se bojim da budućnost Srbije nije svetla. Sve će se svesti na proces u jednom smeru, praktično na izvoz mladosti koja bi eventualno u domovinu mogla da se vrati tek kad ode u penziju i više nije Srbiji od koristi - kaže Mihajlović.
Pljačka nacionalne supstance
Milan Knežević ističe da će odlazak mladih i školovanih naneti Srbiji enormne gubitke.
- To je, tako reći, pljačka nacionalne supstance, jer smo uložili kao građani mnogo da se novi naraštaji školuju i na to su otišle ogromne pare iz državne kase, da bi oni koji treba da nose državu na svojim plećima otišli u inostranstvo. Država ništa ne radi da zaustavi mlade, pa šta im onda reći, nego "bežite ako imate gde" - kaže Knežević.
Bekstvo u bolji život
Ranka Savić je iznela iskustva ASNS kao svedočanstvo povećanog i ubrzanog odlaska građana Srbije.
- U Kliničkom centru Niš smo za pola godine promenili pet predsednika sindikata i to samo zato što su svi ti zdravstveni radnici posle mesec-dva po imenovanju odlazili u Nemačku ili Austriju. Koliko vozača odlazi dovoljno govori podatak da nam se u preduzećima u Vojvodini gase neki ogranci zbog odlaska vozača na Zapad - priča ona.
Kao još jedan primer Savićeva navodi odlazak radnika iz nekada vrlo cenjene Fabrike stakla u Paraćinu za koju država očigledno nije zainteresovana, iako ima dobre mašine, opremu i stručne kadrove.
- Velika grupa od dvadesetak stručnih radnika najviše stakloduvača, članova našeg sindikata, nedavno je otišlo u Sloveniju da radi. To je fabrika kod Kranja gde će im plata biti 1.200 evra, a imaju i kolektivni smeštaj. Mnogi su odmah rekli da će ići na povezivanje porodica, pa treba računati puta četiri, odnosno samo će u njihovom slučaju Paraćin i Srbija imati 120 stanovnika manje - kaže Ranka Savić.
