Bistra voda za potomke
Posle smrti Obrena Vasovića, dobrog domaćina iz takovskog sela Drenova kod Gornjeg Milanovca, ostalo je sređeno domaćinstvo sa bunarom nasred dvorišta i to ne bi bilo ništa posebno da nije reč o najdubljem bunaru u takovskom kraju koji je domaćin uz pomoć komšija i prijatelja kopao tri godine. Obren je kopao bunar iako su mu svi govorili da je to uzaludan posao.
Na kraju je kopajući kroz kamen došao do zdrave pijaće vode i dokazao da se upornost isplati. Domaćinstvo, naravno sa bunarom koji je u upotrebi, posle Obrenove smrti nasledio je njegov sin Dejan Vasović, ali je nasledio i priču o upornosti svog oca.
- Naša kuća je na vrh brda odakle se kao na dlanu vide Vujan, Rudnik, Ovčar i Kablar, na nadmorskoj visini od 620 m. Kada su ocu dosadili problemi s vodom i za kuću i za stoku, odlučio je da iskopa bunar. Naravno, svi oni koji su se iole razumeli u podzemne vode i kopanje bunara ubeđivali su ga da će mu kopanje bunara biti uzaludan posao, da je nemoguće da vode ima na vrhu brda, otac nije odustajao od namere da u dvorištu ima svoju vodu - priča za "Vesti" Dejan Vasović.
Kako je naumio, Obren je tako i radio.
Vodena žila u steni
-To je bilo 1970. godine. Metar po metar, kroz živi kamen i uz pomoć macole, špiceva, ponekad i manjih količina dinamita moj Obren je neverovatnom upornošću išao ka svom cilju. Prolazila su leta, zime dok 1973. godine nije stigao do dubine od 54 metra. Zapravo, vodenu žilu je pronašao na dubini od 47 metara, ali trebalo je u stenu uklesati još sedam metara kako bi se napravio bazen sa dovoljnom količinom vode i od tada se nivo vode od četiri metra nikada ne menja - objašnjava Dejan.
Nekada je u rudničko-takovskom kraju, kao i širom Srbije, posao bunardžije bio veoma cenjen i dobro plaćen. Međutim uvođenjem modernih seoskih vodovoda sve je manje bunara, a time i posla za bunardžije. Zapravo, novih bunara gotovo da i nema kao ni bunardžija, osim Živka Gvozdenovića (55) iz Pranjana, bivšeg rudara koga je muka naterala da se bavi kopanjem bunara kada je pre tri decenije ostao bez posla u rudniku magnezita u Leušićima.
- Čuo sam za taj bunar u Drenovi i divim se čoveku koji ga je iskopao. Moj najplići bunar je 5,5 metara, a najdublji je 34 metra i zato znam koliko je muke i truda uložio Obren Vasović da dođe do vode - objašnjava bunardžija Živko.
I kamičak ubija
Pod zemlju, ili u zemlju, prema njegovim rečima idu samo rudari, bunardžije i oni koji moraju. Jer, bunardžijski zanat je jedan od najopasnijih.
- Ma, brate, samo nevoljnik ide u zemlju i to nerado, a o tome kakve su sve opasnosti i da ne govorim. Jednom me je na sedamnaestom metru zatrpao odron, ali, eto, izvukoh živu glavu. Kada si na dubini od dvadesetak metara može da se padne kamičak kao kliker i da te ubije, a o gasovima koji se pojave na većim dubinama i da ne govorim. Nerado kopam bunare, ali od toga i još ponekog posla izdržavam porodicu pa onda molim Boga da me neko pozove da mu iskopam bunar - reči su Živka Gvozdenovića, poslednjeg takovskog bunardžije.
On je radio i u rudniku i zna da je rudarsko posao opasno zanimanje, ali u odnosu na bunardžijski posao, kaže da je rad u oknu prava relaksacija.
- E, zato i ne mogu da među mlađim ljidima nađem nekoga koga bih obučio i ko bi me nasledio u ovom poslu jer niko neće živ u zemlju. Ali, ako me pitaš šta je najlepše u bunardžijskom poslu, onda je to trenutak kada završim bunar i gazda me isplati - iskren je Živko.
Spomenik upornosti
Domaćinstvo koje je Dejan nasledio od oca Obrena je vredno, ali za sina je od posebnog značaja bunar koji, kako kaže, oslikava očevu prirodu i karakter.
- Naravno da sam ponosan na oca jer je malo ljudi u svetu koji bi, kao on, do cilja, do vode, klesao stenu do dubine od 54 metra. Taj bunar je za mene spomenik i sećanje na oca koji nikada u životu nije uzmicao pred problemima. Naprotiv, imao je svoj cilj i svoju viziju, iako se radi samo o bunaru to mnogo govori i o njemu kao čoveku - ističe Dejan Vasović.
Kilometar pod zemlju
- Do sada sam iskopao 69 bunara i tačno znam kada je koji bunar kopan i na kojoj sam dubini našao vodu. Kada bi se sabrali svi bunari koje sam u životu iskopao, bio bi to bunar dubok više od jednog kilometra - izračunao je Živko.
Nadnica za strah
- Moja nadnica za rad, a više za strah je 100 do 150 evra po metru iskopanog bunara. Eto zašto poštujem Obrena, koji je iskopao bunar dubok 54 metra - kazuje Živko Gvozdenović.
