Povratak u maticu nije samo utopija: I u Srbiji ima života
Misao o povratku u rodnu zemlju i potreba za očuvanjem korena težnja je svakoga ko živi u inostranstvu, zaključci su panela održanog u okviru konferencije "Dijaspora u fokusu", na kojoj su učestvovali ljudi koji su se vratili u Srbiju nakon života u inostranstvu.
- Ukoliko odlučite da se vratite u maticu obično ćete naići na različita mišljenja, uglavnom je to ubeđenje da niste uspeli tamo. Ne treba tako posmatrati povratak, već to treba da bude cirkularna migracija, da ljudi koji odu i steknu neka iskustva imaju mogućnost da se vrate. Život u Srbiji može biti kvalitetan ako se stvori dobra finansijska osnova - zapažanja su Igora Becića koji se posle deset godina vratio iz Londona.
On je diplomirao industrijski inženjering u Beogradu, a magistrirao na Kas poslovnoj školi u Londonu. Radio je u timu za nekretnine pri Evropskoj banci za obnovu i razvoj u britanskoj prestonici. Vratio se u Srbiju 2007. i prihvatio vodeću poziciju u razvoju regionalnog portfelja nekretnina u kompaniji Delta ril estejt, delu Delta holding grupe. Od 2015. deo je konsalting grupacije JAI, koja ulaže u obnovljive izvore energije, pre svega u mini-hidrocentrale u regionu.
- Posle odluke da odem moja najbolja odluka je da se vratim - naglasio je Igor Becić.
Smatra da takav život u matici nije utopija jer je u 21. veku moguće raditi putem interneta za bilo koju kompaniju u svetu bez obzira na mesto stanovanja. Igor je predstavnik Srpskog siti kluba iz Londona u Beogradu. Ovaj klub ima više od 2.000 članova, iz 46 zemalja, od kojih su oko 300 povratnici, kao i Igor. Svi oni žele da pomognu matici.
Aleksandar Jakovljević u otadžbinu se vratio pre dve godine. Osnovne studije završio je u Americi, a master prava i biznisa u Nemačkoj. Pomoću programa "Migracije za razvoj" uspeo je da se zaposli i sada radi kao koordinator projekta u okviru Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj - NALED. Nije se pokajao. Iskustvo koje je stekao nakon sedam godina u inostranstvu ne bi, kaže, menjao ni za šta na svetu:
- Povratak je upotpunio moj životni mozaik. Još ne mogu da definišem da li je to najbolja odluka, ali sam zadovoljan činjenicom što sam ovde.
Marko Panić je doktorirao molekularnu bilogiju u Hajdelbergu, a sada će, takođe zahvaljujući povezivanju dijaspore i matice pomoću projekta "Migracije za razvoj", ta znanja primeniti u Srbiji.
Takođe je bio suočen s oprečnim mišljenjima:
- Mnogi misle da sam budala, smatraju da nisam uspeo tamo, a drugi su uvereni da sam već multimilioner. Nijedno nije tačno. Bio sam u mogućnosti da se vratim i to sam i učinio.
Ističe problem sa priznavanjem diploma stečenih u inostranstvu.
- To je dug i komplikovan proces koji traje i do godinu dana, što može biti prepreka mladima i odvratiti ih od ideje o povratku - kaže Marko.
Veli da je preko interneta uspeo da pronađe način da se vrati u Srbiju, tako što je našao konkurs za projekat na koji se prijavio. U okviru Naučno-tehnološkog parka uspeo je da pokrene svoj startap Smart Research.
- Provodeći vreme u laboratoriji primetio sam da se u Srbiji i dalje sve radi ručno, pa sam sa prijateljem osmislio uređaj za detekciju proteina. Naša kompanija proizvodi ovaj uređaj.
Dušan Radović, koji je u Štutgart otišao 2006, navodi da udaljenost Srbije i Nemačke nije velika, ali postoje brojne razlike:
- U Nemačkoj ima posla na sve strane, uvozi se radna snaga, bore se da dovedu ljude, a u Srbiji se trudimo da dovedemo firme. Što se tiče svakodnevnog života, sistem tamo drugačije funkcioniše, uređen je i poštuju se zakoni, koji nisu samo slovo na papiru.
Sagovornici "Vesti" napominju da su u tuđini dragocena druženja sa zemljacima, ali i strancima, jer se i na taj način mogu otvoriti vrata za mali ili veliki biznis.
I Nemci vole Teslu
Srpska akademska mreža "Nikola Tesla" osnovana je 2007. godine sa ciljem da se poboljša život iseljenika u Štutgartu. Obuhvata projekte iz oblasti obrazovanja, kulture i mentorskog rada sa decom.
- Ime našeg najpoznatijeg naučnika, koje nosi ova organizacija, Nemcima je dobro poznato, te mogu povezati Srbiju sa lepim i pozitivnim stvarima, jer mora da se menja negativna slika o nama - objasnio je Dušan Radović, koji u Nemačkoj živi već 12 godina
Čitaju "Vesti"
Marko Panić redovno je, kaže, čitao "Vesti" za vreme studiranja u Nemačkoj , a bio je gost naše redakcije u Franfkurtu, čega se sa zadovoljstvom priseća. I Srpska akademska mreža "Nikola Tesla" sarađivala je sa našim listom.
Šta žele, čemu se nadaju
Anketa koju je sproveo Srpski siti klub iz Londona o tome koliko bi se ljudi vratilo u Srbiju pokazala je da čak dve trećine razmišlja o povratku, od kojih je jedna trećina rekla da će se sigurno vratiti, samo čeka pravi momenat. Druga trećina bi se vratila samo ako se ukaže dobra poslovna prilika, dok su ostali bili izričiti da se nikad ne bi vratili. Srbija, inače, nema zvaničnu evidenciju kolika je migracija.
