Kome sve ide novac od đačkih putovanja i kako da budu jeftinija?
Izlet do Radmilovca 1.000 dinara, poseta farmi kod Pančeva 1.200, izlet na Avalu 2.500 dinara... Ovo su cene jednodnevnih izleta za učesnike beogradskih osnovnih škola.
Duži boravci, odnosno sedam dana rekreativne nastave na Goču treba platiti 23.400 dinara, u Orašcu 22.500 dinara...
Za trodnevni izlet starijih osnovaca na Taru, na primer, mora se izdvojiti 11.800 dinara. Ako iz unutrašnjosti Srbije dete putuje u Suboticu gde će prenoćiti jednu noć, to košta 9.100 dinara, pišu "Večernje novosti".
- Pred polazak na rekreativnu nastavu detetu treba da se spakuju sapun, papirne i vlažne maramice, toalet papor, plastične čaše za vodu. Tu su i četkica i pasta za zube, kreme za sunce - kaže jedna mama koja se javila toj redakciji.
Naravno deci se daje i džeparac, a o iznosu se dogovore roditelji. To je obično 2.000 dinara. Cena putovanja je ogromna, i roditelji smatraju da je ono što deca za njega dobijaju - skromno.
Kome i gde idu roditeljske pare?
- Postoji čitav lanac usluga i svi u tom lancu moraju da budu plaćeni - kaže za "Novosti" Aleksandar Seničić direktor JUTA.
On nabraja:
- Lekar mora da bude prisutan sve vreme. Retko koji objekat ima svog lekara, pa on mora da se plati, a cena je od 50 do 100 evra dnevno. Obavezan je pratilac grupe u autobusu, koji košta 20 evra, kao i rekreator, kome se daje 20 ili 30 evra dnevno. Tu je i prevoz, a cena zavisi od destinacije. Nastavnicima obično ide 5.000 dinara po detetu. Nastavnici, rekreatori i pratioci plaćaju se po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, gde je porez čak 57 odsto. Najmanju zaradu imaju turističke agenicije, ne više od sedam odsto.
Kada se sve rasporedi, kaže Seničić, računica izgleda ovako:
- Na hotel ide 50 odsto novca, 20 odsto na prevoz, 30 odsto su ostali troškovi, a agenciji ostaje između šest i sedam odsto. Rekreativnu nastavu, ističe naš sagovornik, poskupljuju i gratis mesta, jer veliki broj škola neku decu vodi besplatno.
- To ne plaća država, a hotel ta mesta ne priznaje, što znači da neko mora da ih plati - ističe naš sagvornik.
S druge strane, za direktore škola organizovanje ovakvih putovanja vrlo često predstavlja noćnu moru i oni jedva čekaju da Ministarstvo prosvete donese pravilnik kojim će se ova oblast regulisati.
Uvek isti problem
- Cene su ogromne, i znamo kako se živi od toga i ko se ograđuje u tu cenu - kaže Natalija Matić, direktorka OŠ "Veselin Masleša“: "Ovaj problem se godinama rešava i mi jedva čekamo da Ministarstvo prosvete donese pravilnik, a kojim će sve biti propisano. Društvo direktora godinama je pokušavalo da nađe rešenje, ali nismo uspeli".
Kao jedan od problema ona navodi i reakcije roditelja koji se dele u dve grupe - one koji imaju i mogu da plate, pa insistiraju na eksurzijama, i one koji i ne mogu da plate. Problem su, kaže ona, i javne nabavke koje u ovom slučaju nisu primenjive na roditeljski dinar.
Velike dnevnice, velika odgovornost
Što se tiče visine dnevnice za nastavnike, direktorka kaže:
- Ako su dnevnice velike, i odgovornost je velika. Ali ni to pitanje niko nije pokušao da reši. Ne može se jednako platiti dnevnica kada je nastavnik sa decom osam sati i kada je sa njima 24 sata. On o njima brine od momenta kada uđu u autobus do momenta kada se vrate kući.
Dražava da se odrekne poreza
Aleksandar Seničić kaže da bi cene eskurzija mogle da budu manje ukoliko bi se država odrekla poreza na ugovore, koji iznosi 57,5 posto.
- Takođe, država bi mogla da subvencioniše putovanja po Srbiji, da škola aplicira za subvenciju i tako bi trošak bio manji, a roditelji bi radije birali putovanje po Srbiji nego po inostranstvu.
