Zakazali roditelji, nastavnici i društvo: Svi okreću glavu od siledžija
U lancu odgovornih za nasilje među decom niz je dug. Vruć krompir krivice prebacuje se od prosvetnih radnika, roditelja dece koja trpe nasilje, roditelja čija deca čine nasilje, pa do Ministarstva prosvete. Dok se utvrdi ko je kriv, stradaju deca. Godinama unazad u javnosti se neprestano govori o prevenciji vršnjačkog nasilja, ali je pitanje koliko se išta pomerilo sa mrtve tačke.
Posle najnovijeg incidenta u Aranđelovcu kada je troje učenika tuklo petnaestogodišnju devojčicu, u Tehničku školu je stigla Republička prosvetna inspekcija. Više javno tužilaštvo u Kragujevcu podnelo je zahtev za pokretanje pripremnog postupka protiv troje maloletnika, a pokrenuće i krivični postupak protiv dvojice maloletnika koji su pre dve godine tukli druga u Ekonomsko-ugostiteljskoj školi u tom mestu.
Prema podacima analize Ministarstva prosvete, svaki četvrti osnovac u školi se ne oseća bezbedno, a petina dnevno doživi vređanje.
Nove obaveze
U Zakonu o osnovama sistema koji važi od 7. oktobra, uveden je niz mera koje se bave reakcijama povodom nasilja u školama. Do sada, roditelji nisu snosili odgovornost, a prema novom zakonu on mora da učestvuje u školskim aktivnostima. Roditelj je dužan da osigura dolazak deteta u školu, da u kratkom vremenskom roku pravda izostanak deteta iz škole. Školi je dat prostor da može da pokrene prekršajni postupak protiv roditelja koji ne vrši, u ovom delu koji je propisao zakon, svoju roditeljsku ulogu.
Savetnica ministra prosvete Biljana Lajović istakla je da roditelji, centri za socijalni rad, pedijatri, obrazovni sistem i mediji moraju da se udruže i uključe u borbu protiv vršnjačkog nasilja.
- Neophodno je da imamo nekoliko linija u borbi protiv vršnjačkog nasilja - od vaspitača, do učitelja, treba uključiti i pedijatre, čim vidimo da nešto nije u redu, potrebno je da se uključe i centri za socijalni rad i da se preventivno radi. Potrebno je da se analizira sve, da se vidi šta je objektivno viđenje, a šta ne. Napad na devojčicu u Aranđelovcu se dogodio samo mesec dana od početka nastave, a to nije dovoljan period da bi se upoznali đaci i škola, da bi se otkrila predistorija. Nasilje može da se desi iznenada, neočekivano, jer su to deca od 15 godina, koja su impulsivna i još nisu, između ostalog, stekla nastavnike kojima mogu da se obrate sa punim poverenjem - rekla je Lajovićeva. Prema njenim rečima, škole rade na bezbednosti, a novi zakon u koji je unet niz mera i jasno definisana i odgovornost roditelja, trebalo bi da doprinese da se situacija promeni.
- Škole sada imaju obavezu da po određenoj proceduri obaveste roditelja, a škola može i da pokrene prekršajni postupak ako roditelj ne obavlja svoju ulogu. Roditelji imaju širok dijapazon reakcija na nasilje, od toga da uopšte ne reaguju, ni kad je njihovo dete ugroženo ni kad vrši nasilje, ili da reaguju previše dramatično, pri čemu nikad ne vide svoje dete. Mi moramo nekako da radimo sa roditeljima - poručila je Lajovićeva.
Znak za uzbunu
Psiholog Višeg suda u Beogradu Ljubinka Marković ističe da postoje mnogi faktori od kojih zavisi kako će dete reagovati na nasilje.
- Zavisi od toga na koji način je dete odgajano, koliko je naviknuto da govori o problemima, koliko ima poverenja u roditelja, koliko poštovanja roditelj ima prema detetu. Osim što treba da čuju decu kada im govore, treba da ih osluškuju i kada ćute - kaže Markovićeva.
Dragan Popadić, psiholog i autor knjige "Nasilje u školama" ističe da postoje znakovi nasilja na koje treba obratiti pažnju.
- Na primer, ako dete izbegava da ide u školu, ako se žali na neke telesne simptome, izmišlja razne stvari da ne bi išlo, ili traži novac koji treba nekome da da, znakovi su za uzbunu - zaključuje Popadić.
Na društvenim mrežama se povodom novog slučaja vršnjačkog nasilja oglasila i Dragana Janković, majka dečaka Alekse Jankovića koji je izvršio samoubistvo 2011. godine zbog nasilja koje je trpeo u školi. "Aleksin zakon" koji je imao za cilj prevenciju nasilja i sankcionisanje odgovornih, nije usvojen.
- Trideset tri udarca u glavu je dobila devojčica 15. oktobra u školi u Aranđelovcu. Pa, gde će vam duša, profesori? Zašto ste ćutali od 15. oktobra? Zbog ugleda škole, a po glavi deteta - objavila je Dragana.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da "Aleksin zakon" nije usvojen jer je reč o komplikovanoj materiji koja mora da uzme u obzir i dete žrtvu, i dete koje je počinilo nasilje.
- Mi smo posle samoubistva malog Alekse 2011. doneli određene promene u zakonu o sistemu obrazovanja, ali to nije dovoljno i moraćemo i represivnim i preventivnim merama oštrije da delujemo da bismo onakvih slika imali manje - rekao je Vučić. Pozvao je premijerku i nadležne ministre da rade na novim zakonskim rešenjima.
