Život na komad i krišku
Kupovina lubenice na krišku, paradajza, banane ili cigarete na komad, pice na parče, postala je srpska svakodnevica. Kada pitate prodavce, većina će vam reći kratko: "Nema narod pare", a ima i onih koji smatraju da ima delom i zapadnog manira: "Kupim koliko mi treba." Ali, ako isti ti trgovci treba da vam ispričaju zbog čega mušterije kupuju na grame, neće za novine jer većina njih radi na crno, pa kako objašnjavaju, ne bi baš da dozovu komunalnu policiju ili inspekciju.
Ipak, gotovo svi i sami priznaju da pazare pažljivo jer kao i većina naroda jedva sastavljaju kraj s krajem. Kupci takođe izbegavaju da se javno deklarišu kao sirotinja jer ih je sramota, ali to ne priznaju, već im je lakše da kažu: "Nije srpski kukati." Ipak, priznaju da nemaju da pokriju mesec.
U Kan u šoping
S obe strane tezge ćete, međutim, čuti da manjina ne zna šta će s parama i može da se razbacuje, a većina konstantno muku muči jer je potrošačka korpa poodavno premašila njihova primanja.
- Kupovala sam letos na kilo paradajz kad je bio 60 dinara (50 centi), a sad kad je duplo ili dva i po puta skuplji, uzmem jedan, da me želja mine. Uz to i grozd, pa se zasladim i to mogu par puta nedeljno, da bi mi ostalo za komunalije, struju, lekove - priča penzionerka kojoj se prodavac pravda da povrće mora da poskupi na kraju sezone zbog pripremanja zimnice.
Srbija je zemlja suprotnosti i krajnosti, što potvrđuje podatak iz nedavnog istraživanja profesora beogradskog Ekonomskog fakulteta o prihodima i uslovima života da je nejednakost dohotka između najsiromašnijih i najbogatijih izraženija nego u bilo kojoj zemlji regiona, ali i znatno veća nego u zemljama EU. Možda zato se na jednoj od srpskih TV stanica čulo da je na nedavnom kanskom Sajmu nautike na koji se ne ide u obilazak, već kupovine radi, svaki deseti posetilac bio iz Srbije.
Pritom, kaže statistika Eurostata, gotovo 60 odsto građana Srbije, uključujući i zaposlene i penzionere, ima mesečna primanja ispod 247 evra, dok 20.000 najbogatijih mesečno zaradi 13.200 evra ili čak 55 puta više. U prevodu, 33 prosečne plate ili čak 66 penzija. Posebno zabrinjava ogromna razlika između najbogatijih i onih sledećih na na lestvici primanja koji izbroje tek nešto više od 900 evra mesečno, a još porazniji podatak je da raslojavanje u društvu od 2006. stalno raste.
Mala primanja ne pokrivaju ni osnovne potrebe, pa su na kupovinu odeće mnogi zaboravili. Ako baš moraju, uglavnom sve češće je to sekend hend za par evra, a sada još češće rasprodaja te polovne robe koju neki prodaju za 0,75 evra.
Sakupljanje pikavaca
Nemaština je srpska svakodnevica, kaže koja sa Vesnom Pek već nekoliko godina prodaje polovnu garderobu.
- Ljudi nemaju novca i gledaju da prođu što jeftinije, pa smo im mi prava adresa za to jer mogu da pazare za nekoliko evra. Kolika je besparica dovoljno nam govori gužva koja se stvori ispred naše tezge kad spustimo cene na 100 do 150 dinara (80 centi do 1,2 evra) - priča naša sagovornica. Dodaje da joj nisu jasno da je brendirana roba u siromašnoj Srbiji mnogo skuplja nego u bogatim zemljama Zapada. Mada su sekend hend stvari više nego jeftina, prema rečima Vesne Pek, penzionerke najčešće zamole da uzmu neki odevni predmet, a da plate kad prime penziju.
- Dešava se to i sa zaposlenim ženama. Imam mušteriju koja radi u sudu i mada spustimo cene na manje od evra, pita može li da donese pare kad primi platu - objašnjava kako od besparice ne pate samo penzionerke.
U kioscima cigarete po kutiji dva evra pa na više, a kod "uličnih duvandžija" iz domaće radinosti pet, sedam do deset dinara po komadu. Pa ko voli nek' izvoli.
- Od ovih naših mušterija koje pazare po jednu ili dve cigarete da im bude za merak ima i gorih. Onih što skupljaju opuške na autobuskim stajalištima koje ljudi bace kad im naiđe prevoz - priča nam jedan od uličnih prodavaca i paralelno pažljivo osmatra da ne naiđe komunalna policija.
Povodom Dana borbe protiv siromaštva, zaštitnik građana Zoran Pašalić saopštio je da je u Srbiji siromašno 25,5 odsto građana. Izveštaj Eurostata pokazao je i da u Srbiji 20 odsto najbogatijih ima na raspolaganju devet puta više novca od 20 odsto najsiromašnijih. To znači da je nejednakost u Srbiji izraženija nego u bilo kojoj članici EU gde je prosek 5,2 odsto.
Zapadni trend
Ne kupuju samo siromašni na komad. Iskustvo Blagoja Dimitrijevića, prodavca u jednoj od beogradskih piljara, govori da ima upliva zapadnog trenda.
- Dođu, kupe neophodno za taj dan, da im na stolu bude uvek sveže jer znaju da nam nova roba stiže svakodnevno. Ima i onih koji kažu: "Zašto da gomilam kvarljivu robu u kući kad mogu da svratim do vas i kupim šta mi nedostaje." Neki kažu da rade u blizini, pa uzmu jednu krušku za užinu. Samci uzmu jedan paradajz ili krastavac za večeru i kažu da im više ne treba jer će narednih dana jesti van kuće - oslikava on razne profile kupaca.
Rijaliti u dimu
Čovek koji nudi slim cigarete objašnjava nam da je kutija za evro niža ceni od one u kioscima, pa se uštedi deset evra po boksu. On uz opasku 100 ljudi, 100 ćudi" priča o nekim mušterijma koje ne može nikako da razume.
- Dođu da kupe jednu cigaretu, pa traže i pride gratis, a hvale mi se kako po cele noći zure u rijalitije, zovu telefonom i uporno čekaju da ih uključe u program. Kako za to imaju pare, a za cigarete nemaju - pita ovaj čovek koji je ostao bez posla kad mu je firma otišla u stečaj.
Sada izdržava porodicu prodajom duvana.
