Beži ko god može
Pražnjenje Srbije se ne samo nastavlja već i svakom godinom pojačava, a poslednji podaci govore da je za deceniju i po čak 654.000 stanovnika napustilo zemlju. Među njima dominiraju mladi, što dodatno daje na dramatici i za pravo onima koji veruju u Tarabiće i njihovu viziju da se bliži vreme kada će svi Srbi moći da stanu pod jednu šljivu.
Prema istraživanjima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od 2000. do 2015. godine Srbiju je napustilo 654.000 ljudi, što praktično znači da je svaki deseti stanovnik spreman da spakuje kofere u potrazi za boljim životom.
Ekonomski razlozi uglavnom pretežu kada se anketiraju ljudi koji napuštaju zemlju. Nedostatak posla, neadekvatne radne ponude u odnosu na obrazovanje, ali i visok stepen korupcije i manjak demokratije neki su od razloga koji ljude nateraju da naprave radikalan rez u svom životu i sreću potraže u drugoj zemlji.
Tabela
- 654.000 stanovnika se iselilo u periodu 2000-2015.
- 16 odsto iseljenih ima visoko obrazovanje
- Nemačka i dalje najpoželjnija destinacija
Prema pomenutom istraživanju, Srbi najviše poverenja imaju u Nemačku, njenu privredu i demokratski poredak, gde je čak 27 odsto ekonomskih emigranata, u brojkama je to 179.000, potražilo posao i bolju budućnost za sebe i svoju porodicu.
Slede Austrija (105.000) i Švajcarska (68.000), i iz ranijih talasa emigracije omiljene destinacije srpskih građana...
Istraživanje naslovljeno "Migracije i zdravlje" ukazalo je i na to da bi skoro četvrtina građana (24 odsto) bilo spremno da se iseli kada bi imalo priliku!
EU ne garantuje boljitak
Rumunija je najmnogoljudnija balkanska zemlja, ali se takođe i intezivno prazni. Iz ove države, članice EU, u prvih 15 godina 21. veka otišlo je 2.717.000 ljudi. Njihov slučaj je pokazao da članstvo u Uniji ne podrazumeva automatski boljitak za stanovništvo, niti dodatnu motivaciju da ostanu i privređuju u svojoj zemlji. Stručnjaci upozoravaju da Srbija ne sme da dozvoli dalji odliv stručnjaka i obrazovanijeg dela stanovništva, jer već sada smo deficitarni sa lekarima, IT inženjerima, ali i zanatlijama.
Nad ovim sumornim i pesimističnim podacima dobro bi morale da se zapitaju vlasti svake države.
Ne može da bude za utehu ni to što su i druge zemlje u okruženju takođe u istom problemu. U Hrvatskoj, iako je već pet godina članica EU, talas emigracije takođe ne jenjava. Iz nje je u pomenutom periodu otišlo 865.100. Oni uglavnom egzistenciju žele da obezbede u Nemačkoj, Australiji i Italiji.
Istraživanjem nisu obuhvaćene Bosna i Hercegovina, Crna Gora i samoproglašeno Kosovo, da bi slika o pražnjenju Balkana bila potpunija.
U svetskom vrhu
Emigriraju podjednako i muškarci i žene. Alarmantno je da su uglavnom mlađi ljudi, odnosno oni koji su u naponu radnog stvaralaštva, ali i biološki spremni za stvaranje porodice. Ako se ovom sumornom prikazu dodaju statistički podaci o negativnom prirodnom priraštaju, koji Srbiju svrstavaju na visoko osmo mesto na svetu, onda je borba za svakog građanina, za njegov ostanak u zemlji i omogućavanje da se ostvari kao roditelj ključni zadatak društva i države.
