Srbija u problemu: Sve manje žena rađa
U Srbiji je sve manje žena koje rađaju prvo dete, kaže ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović i precizira da se njihov broj u 2017. smanjio za 1.000 u odnosu na prethodnu godinu.
- Taj trend je posledica iseljavanja mladih iz zemlje - objašnjava ona za Tanjug.
Novo istraživanje Evrostata o demografskim kretanjima pokazuje da u većini zemalja EU raste broj rođene dece po ženi, a da u Srbiji opada, a ministarka navodi da se indeks fertiliteta u našoj zemlji ne smanjuje i da poslednjih godina iznosi 1,46 što je, ističe, dobra vest.
- Međutim, da bismo se obnavljali kao narod i država, taj indeks treba da iznosi 2,1. Nova Strategija za podsticanje rađanja predviđa niz aktivnosti kojima bismo povećali taj indeks na 1,85 što je naš prvi zadatak - rekla je Đukić Dejanović.
Kako je primetila, demografski pokazatelji Evrostata ukazuju da zadovoljavajući indeks rađanja postoji samo u Turskoj i Gruziji, dok u ostalim zemljama ima blagu tendenciju rasta.
Đukić Dejanović je istakla da su pronatalitetne mere jedan segment populacione politike i da je zadatak države da se bavi i pitanjem migracija i starenjem stanovništva, budući da se iz Srbije, kaže, najviše iseljavaju mladi koji u proseku imaju 28 godina, a među kojima je svaka četvrta osoba visokoobrazovana.
- Migracije kao civilizacijsku realnost ne možemo sprečiti, ali moramo poboljšati komunikaciju sa mladima koji napuštaju Srbiju i postižu izvanredna profesionalna postignuća u inostranstvu. Komunikacija sa njima treba da bude na višem nivou kako bi svoja znanja i iskustva podelili i sa nama u Srbiji - naglasila je Đukić Dejanović.
Ministarka je označila međugeneracijsku solidarnost kao važan segment populacione politike, budući da smo sve stariji kao narod.
Prosek starosti, kako kaže, u Srbiji je 1967. godine bio 33 godine, a danas je 43 godine.
Govoreći o populacionoj politici, ministarka je istakla da finansijska podrška koja se primenjuje od 1. jula, u okviru Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, nije jedina mera podsticanja rađanja i da je neophodno poboljšati i uslove za zapošljavanje, stanovanje i niz servisnih aktivnosti.
Ona je podsetila da je država ove godine izdvojila 500 miliona dinara nepovratne pomoći lokalnim samoupravama koje treba da odrede prioritete i osmisle načina na koji će stimulisati mlade da razmišljaju o rađanju.
Kako kaže, država je preduzela i mere za smanjenje "psihološke cene" tradicionalnog pogleda na roditeljstvo, kroz jačanje partnerskih odnosa.
- Mi smo još uvek veoma tradicionalno orijentisani. Ženu kad dođe kući čekaju svi kućni poslovi i dete s kojim treba da uči ili je bolesno, a opštine su te koje će organizovati servisne aktivnosti kroz već započete programe - objasnila je Đukić Dejanović.
Ona je navela da će Privredna komora Srbije 10. septembra raspisati oglas na koji mogu da apliciraju mala, srednja i velika preduzeća koja žele da steknu priznanje "Najbolji prijatelj porodice".
- To će biti prvi korak ka sertifikaciji kojom bi trebalo da budu obuhvaćena sva preduzeća u Srbiji. Oni koji budu najbolji dobiće određene benefite od države, pre svega, kada su u pitanju javna oglašavanja, konkurentnost, određene kreditne linije - kaže Đukić Dejanović.
Prema njenim rečima, prve rezultate demografskih mera treba očekivati za 10 godina.
- Ako sada kao država uradimo sve ne samo u pogledu finansijske podrške već i svih drugih mera, za 10 godina možemo očekivati da nas bude više - uverena je Đukić Dejanović.
