Trgovci i država deru narod
Iako su građani Srbije s nestrpljenjem iščekivali dolazak moćnih trgovinskih lanaca i tekstilnih kompanija, brzo su se razočarali. Dok su ranije s oduševljenjem u vreme rasprodaja hrlili u Beč ili Solun da bi kupili firmirane jakne i pantalone, brzo su shvatili da su sniženja u otadžbini šarena laža. Ista prodavnica, isti proizvod, samo različita zemlja i potpuno drugačija cena, a skoro po pravilu, u Srbiji uvek viša.
To nije slučaj samo sa firmiranom garderobom, nego i s hranom. Izgleda da najviše zakidaju na hrani za bebe jer roditeljima nikad im nije skupo da nešto plate za svoje mališane.
Tako teglica hrane za bebe u Srbiji košta 1,85 evra, a u Nemačkoj taj isti proizvod košta 75 centi. Sokići za bebe u toj zemlji koštaju 75 centi, a u otadžbini su duplo skuplji.
Prema procenama, trgovačke marže kreću se od 40 pa sve do 140 procenata, nema konkurencije, pa svako zahvata svoj deo onako kako hoće.
- Snažan uvoznički lobi, ogromne marže i država koja ništa ne čini, to su tri glavna razloga zašto su cene kod nas, u istom lancu prodavnica, više nego u bogatijim zemljama. Trgovci su se ovde samo uklopili, vide da koliku god cenu stave, sve im prolazi - smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
- Prosečna zarada u Srbiji je oko 420 evra, dok je u Nemačkoj četiri-pet puta viša, znači, oko 2.000 evra. Pa gde je onda tu logika?! - pita Papović.
Potrošačka udruženja su razjedinjena, pa uz državnu podršku alavim trgovcima ispaštaju potrošači.
- Tačno je da su organizacije za zaštitu potrošača nesložne, tako da osiromašeni građani trpe jer se sve prebija preko njihovog džepa - priča Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.
svinjetina piletina govedina
Nemačka 2,79 2,59 10,00
Srbija 2,80 2,50 8,00
(cene su u evrima za pakovanje od 0,5 kg)
Posebna priča je kupovina životnih namirnica u Srbiji. Poznato je da u matici cela plata odlazi na hranu. Čokolada od 100 grama u Nemačkoj košta 69 centi, dok se manje poznati brendovi kraljice slatkiša mogu kupiti i za 49 centi. U Srbiji čokolada koštaju od 90 centi pa naviše.
Nemci svoju potrošačku korpu ne mogu da zamisle bez sira, mleka, putera i drugih mlečnih proizvoda.
Prema istraživanju Statista.de (nemački portal) potrošnja mlečnih proizvoda iznosi 400 kilograma po glavi stanovnika, voća 98,8 kilograma, povrće i salate 93,8 kg, mesa 85,2 kg, hleba 80,8 kg, dok je upotreba ribe svega 14,2 kg, kao i ulja i masti 19,4 kilograma.
Za mleko, mlečne proizvode i jaja prosečna porodica u Srbiji izdvaja 28 evra mesečno, dok za hleb i žitarice troši evro manje. U otadžbini za kupovinu povrća izdvaja se 20 evra, voća 11 evra, dok se za slatkiše, med, konditorske proizvode potroši 9,2 evra, a na kafu, čaj i kakao 7,2 evra, nešto manje ide na ribu i prerađevine od ribe, svega pet evra mesečno...
Paprena kozmetika
Strane robne tekstilne marke i te kako profitiraju na srpskim potrošačima. Primera radi, građanin Srbije za pantalone u jednom brendiranom trgovinskom lancu treba da izdvoji 47 evra, a Nemac za iste takve pantalone plaća čak sedam evra manje. Ista je situacija i kada je reč o kozmetici. U Nemačkoj gel za tuširanje od pola litra može da se kupi za pola evra, dok je na srpskom tržištu isti proizvodi tri do četiri puta skuplji.
