Ponedeljak 15. 7. 2019.
Washington
160
  • Chicago
    290
  • New York
    240
  • Belmont
    240
  • Atlanta
    310
  • Boston
    280
  • Firt
    260
  • Denver
    310
  • Detroit
    280
  • Dover
    270
  • Hartford
    250
  • Orlean
    240
  • Helena
    280
  • Ren
    220
  • Honolulu
    240
  • Las Vegas
    330
  • Portland
    310
  • Salem
    240
  • Santa Fe
    230
  • Tampa
    320
  • Topeka
    250
0
Utorak 07.08.2018.
03:00
G. Gligorević - Vesti A

Ceo život u službi Boga i stvaranja

Protojerej stavrofor dr Mateja Matejić, koji je preminuo 27. jula u 95. godini, sahranjen je u manastiru Marča u Ričfildu u američkoj državi Ohajo. Pravoslavni svet i Srbi u Americi i Kanadi, ali i šire, poznavali su dr Matejića prvenstveno kao sveštenika, ali i kao univerzitetskog profesora, pesnika, pripovedača, esejistu i prevodioca. Sa suprugom Ljubicom, koja je preminula pre dve godine, imao je petoro dece, a porodici je bio oslonac, uzoran suprug i dobar otac.

M.A.Joxhcoh
Prota Mateja sa sinom Predragom ispred Đurđevih stupova

Prota Mateja Matejić u Ameriku je došao 1956. godine. Sa vernicima je ubrzo podigao crkvu u Monrou u Mičigenu posvećenu svetom Đorđu. U Kolumbusu je sa svojom pastvom podigao crkvu posvećenu svetom Stefanu Dečanskom i u njoj godinama obavljao dužnost mesnog paroha. Bio je dugogodišnji profesor na katedri za slavistiku na državnom univerzitetu Ohajo.

Naučna biblioteka

Prota Mateja je na državnom univezitetu u Ohaju osnovao Arhivski centar za proučavanje slovenskog srednjovekovlja (Hilandarski naučni projekat) i Hilandarsku naučnu biblioteku poznatiju pod imenom "Hilandarska soba", koja baš ove godine slavi 40 godina postojanja.

On je šest puta posetio Hilandar i Atos između 1969. i 1983. godine, i tamo proveo ukupno osam meseci. Tokom njegove prve tri pesete, više od hiljadu slovenskih ćiriličnih i 400 vizantijsko-grčkih spisa je mikrofilmovano uz 5.000 slika manastira, fresaka, ikona i drugog blaga.

Ustoličio ga ruski vladika

Prota Mateja je studirao prvu godinu bogoslovije u Bitolju. Po kapitulaciji Jugoslavije Bugari su zatvorili bogosloviju i Mateja se vratio u rodno Smederevo. Bora Dragašević kaže da je prota Mateja završio bogosloviju u logoru. 
- Kad smo prešli iz italijanskog Ebolija u Nemačku, njega je ustoličio u sveštenika ruski vladika po odobrenju Srpske pravoslavne crkve. Tamo se i venčao sa Ljubicom Nebrigić. Bili smo bliski i redovno smo razgovarali telefonom o crkvenim pitanjima i našoj mladosti u kojoj smo bili srpski dobrovoljci. Dao mi je savete povodom moje autobiografije, i, u stvari, on je mojoj knjizi dao naslov "Stopama predaka", a napisao je završnu reč kao i osvrt za "Iskru". Bio je glavni govornik na 44. Srpskom danu u Nijagari 1989. povodom 600. godina od Kosovske bitke - rekao je Dragađević.

Trenutno, kolekcija mikrofilmova u Hilandarskoj naučnoj biblioteci predstavlja više od 5.000 slovenskih ćiriličnih spisa, nekoliko miliona strana uglavnom na crkvenom staroslovenskom, i, sasvim je moguće, najveću kolekciju tog i takvog materijala u svetu, uključujući i mikrofilmove spisa iz još tri svetogorska manastira.

Prota Mateja je za "Vesti" pre 15 godina objasnio kako je stvorena Hilandarska soba. 

- Epitropi, sada već upokojeni otac Mojsije (Đorić) i otac Nikanor (Savić) zamolili su oca Mitrofana, moga dugogodišnjeg prijatelja i istomišljenika, da me u njihovo ime upita da li bih došao da procenim i da li bih mogao da organizujem snimanje rukopisa, povelja, ikona i drugih znamenitosti koje se čuvaju na Hilandaru. Zahvaljujući podršci koju sam imao od pretpostavljenih sa univerziteta, svoga nadležnog episkopa (blaženopočivši vladika Sava Vuković), nekoliko američkih naučnih ustanova i Srpskog narodnog saveza dok mu je predsednik bio Božidar Stojanović (Bob Stone), uspeo sam, u saradnji sa sinom, dr Predragom Matejićem, koji mi se pridružio 1971. i 1975. i boravio na tim svetim mestima deset nedelja, da obavim jedan veliki poduhvat. Snimili smo ne samo sve rukopise u Hilandaru, već i izvestan broj u još tri svetogorska manastira i u 80 biblioteka u 91 državi. To je ogroman i veoma značajan materijal koji je sada na raspolaganju naučnicima iz celoga sveta - kazao je tada prota Mateja.

Gubici i tragedije 

Dr Predrag Matejić, sin preminulog protojereja, rekao je za "Vesti" da njegov otac, protojerej stavrofor dr Mateja Matejić, i njegova požrtvovana majka, protinica Ljubica (devojačko Nebrigić), nisu mnogo pričali o svojoj prošlosti. 

- Mi, deca, načuli bismo ponešto u susretima naših roditelja s ljudima sa kojima su bili u izbegličkim logorima. Godinama su me zaokupljala dva pitanja o mom ocu na koja nisam nalazio odgovora. Prvo, šta je to njega nagonilo da neprestano radi, stvara i piše? I kako to da je bio uspešan iako je radio toliko različitih stvari ? Tek nedavno shvatio sam odgovore na ta pitanja. Život moga oca umnogome su odredili gubici i tragedije. Rođen je u siromašnoj porodici u Smederevu, kao treće, najmlađe dete. Otac mu je umro kad je bio sasvim mali, a majka, pritisnuta bedom, dala ga je na usvajanje. Kada je započeo Drugi svetski rat, Nemci su zaplenili većinu oružja i opreme tadašnje jugoslovenske armije i uskladištili je u poslednjoj srednjovekovnoj prestonici Srba, tvrđavi Brankovića na obali Dunava u Smederevu. Uskladištena municija, količina koja bi stala u oko 400 železničkih vagona, eksplodirala je 5. juna 1941. i tada su poginule hiljade ljud, a više od 2.000 kuća i zgrada je srušeno ili oštećeno. Moj, tada 17-godišnji, otac video je grupu mladih koja je pokušavala da pomogne umirućim i povređenim. Bili su to pripadnici Zbora, tek osnovanog pokreta. Pridružio im se i s njima pobegao iz Jugoslavije, zarekavši se da se neće vratiti sve dok su komunisti na vlasti - svedoči dr Predrag Matejić.

Krenuo ispočetka

Dr Predrag Matejić kaže za "Vesti" da je jednom pitao oca zašto napušta svoju malu, u svakom pogledu naprednu parohiju i odlazi u nepoznato.
- On mi je tada odgovorio da mu je postalo jako teško da saharanjuje parohijane. Tek sad, posle mnogo godina, razumem da, kada su njegovi parohijani, de fakto članovi njegove familije, počeli da stare i umiru, bilo mu je lakše da krene ispočetka. I možda, podsvesno razmišljajući o mnogim mladim ljudima koji su obećavali i pred kojima je bio život, a izginuli su u ratu, on je služio, radio, izdavao, pisao ne samo za sebe, nego i za celu svoju generaciju - kazao je Predrag Matejić.

- Druga velika tragedija koja je odredila mog oca kao čoveka bila je vraćanje oko 3.000 dobrovoljaca od strane Britanaca tokom akcije repatrijacije koji su pobijeni čim su u vozovima prešli granicu Jugoslavije. Tako je moj otac, obeležen tim tragedijama, imao potrebu da stvara i gradi. Njegova familija su postali njegovi parohijani, kolege i prijatelji  - završava dr Predrag Matejić koji je posle njega predavao na katedri za slavistiku na državnom univerzitetu Ohaja i bio direktor Hilandarskog naučnog projekta.   

Jedan u milion

Bora Dragašević, doživotni počasni predsednik Srpske narodne odbrane za Kanadu, sa pijetetom se seća oca Mateje.

- Otac Mateja Matejić je bio izvanredan čovek, sveštenik, otac i patriota. Mnogo je uradio za srpski rod i za Srpsku crkvu. Kada se desila velika eksplozija municije 5. juna 1941. godine, Mateja je posmatrao kako omladina pomaže ranjenicima i sahranjuje žrtve. Ti omladinci su bili članovi Ljotićevih Belih orlova. On im se pridružio u ovom bolnom radu i postao njihov član. Sa njima se povlačio iz Jugoslavije. U toj tragediji general Milan Nedić izgubio je sina jedinca, snaju i unuka - priča za "Vesti" Bora Dragašević.

On dalje kaže da se sa protom Matejom upoznao u logoru u Eboli gde su srpski dobrovoljci imali prosvetno-kulturni centar. 

- Tu su se okupljali književnici, pisci i glumci. Ja sam recitovao pesme, osobito Rastka Stanišića, dok je otac Mateja pisao knjige i religiozna saopštenja. Važno je reći da je bio prosvetar i da nikada nije nosio oružje - ističe Dragašević. 

Sagovornik "Vesti" kaže da će pamtiti protu Mateju kao plodnog pisca, pesnika, naučnika i prevodioca koji je objavio brojne knjige. 

- Radio je kao profesor slavistike državnom univerzitetu Ohajo i jedno vreme je bio dekan bogoslovije u Libertivilu. Njegovo najveće delo, po mom mišljenju, je "Hilandarska soba i naučna biblioteka". Kao velikom duhovniku,  njegov život je bio priprema za večni život, a poslednja njegova knjiga naslovljena je "Pre nego što odem". Retko se rađaju ljudi kao što je otac Mateja, skroman, umeren, tih, staložen i iskreni vernik. Izgubio sam jednog od poslednjih saboraca i iskrenog prijatelja. Neka mu duša lebdi u rajskom naselju među pravednicima ispred Gospoda - kazao je za "Vesti" Bora Dragašević.

 

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
  • 2019 © - vesti online