Da li je moguća integracija migranata u Srbiji?
Moguća je integracija migranata u Srbiji, a kako će na njih reagovati lokalno stanovništvo zavisi najbviše od politike i medija, istaknuto je danas na debati "Da li je Srbija spremna za integraciju izbeglica?".
Za migrante Srbija je samo tranzitna zemlja i većina njih teži da nastavi put ka zemljama EU, dok mali procenat traži azil u Srbiji. Oni koji su zainteresovani za taj status, teško i sporo do njega dolaze.
Novinar i prevodilac za farsi jezik Momir Turudić kaže da je najponosniji bio na Srbiju 2015. godine kada se veliki broj građana uključio da pomogne izbeglicama koji su prolazili kroz Srbiju.
- Međutim, empatija je potrošna roba, a šta će prevagnuti u određenom momentu u društvu zavisi od političara i medija - rekao je Turudić.
Pročitajte još:
On je kao primer naveo slučaj iz Banje Koviljače gde je Avganistanac optužen da je silovao Britanku i da su to tabloidi objavili na naslovnim stranama, a da su nakon toga usledili protesti građana pritiv migranata.
Vlasti su, kako je rekao, reagovale opreznije. Situacija je bila potpuno drugačija i strasti je smirio šef lokalne policije koji je rekao da su imali 100 prijavljenih krivičnih dela, ali da se 97 dela odnose na krađe lokalnih nasilnika koji su otimali novac migrantima, da su imali dve prijave tuče migranata i jedna prijava za silovanje Britanke.
Dodaje da potenciranje loših vesti tabloida ne dovodi do integracije migranata.
Direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković kaže da je tokom migrantske krize otišla u svet pozitivna slika iz Srbije, te da je bio pozitivan odnos medija i građana prema celoj krizi.
- Generalno odnos građana je tada bio dobar prema migrantima. Mislim da je moguća integracija tih ljudi u naše društvo. Potrebno je vreme, ali je moguće - naglasila je ona.
Učesnici skupa ukazali su i na pozitivne primere i da su se između migranata i lokalnog stanovništva dešavale i velike ljubavi te da je to bio motiv zašto su neki od njih ostali u Srbiji.
Kao primer su naveli Avganistanca koji je sa grupom mladića iz svoje zemlje krenuo u Zapadnu Evropu, ali da se zaljubio u jednu Subotičanku i da je ostao u tom gradu, dok su njegovi prijatelji nastavili dalje put.
Psihološkinja Tatjana Gutić iz Organizacije PIN kaže da zajednica može da učini mnogo da se život migranata oplemeni, da su različite sudbine onih koji dolaze, ali i da rad sa njima obogaćuje.
Učesnici skupa istakli su da je tokom integracije važno obrazovanje, da su deca migranti, koji u Srbiji ostaju po nekoliko godina, prošle godine prvi put krenula u školu.
Predstavnica Udruženja Atina Zorana Parezanović podsetila je da važno da zajednioca u koju dolaze migranti pokaže da je otvorena za njih, te da se integracija dešava na skupovima u školi...
Učesnici skupa ukazala su da je za integraciju osim obrazovanja, važno i puno pravo na zdravstvenu zaštitu, kao i pravo pristupa tržištu rada.
