Srbija i pasulj uvozi!
Nevreme i grad kakvi se ne pamte ovog proleća poharali su srpske voćnjake i obrali voće. Komisije su na terenu, a samo u opštini Topola procenjena je šteta od 20 miliona evra. Kad se završi procena u svim lokalnim zajednicama šteta će biti uvećana za deset do dvadeset puta.
I kako je to već uobičajeno u Srbiji tek kada nam sunce sprži svu letinu, poplave odnesu zasade ili grad obere voće povede se priča kako nam je agrar u katastrofalnom stanju: nema dovoljno sistema za navodnjavanje, niti dovoljno nasipa kada nam stignu poplave, uvek je nekako manjak protivgradnih raketa.
Procene su da svake godine Srbija zbog suše izgubi deset milijardi dinara. Svaka malo veća poplava odnosi desetine miliona evra. A katastrofalne suše i poplave pojedu čitavu milijardu evra.
Slađi krompir iz Nemačke
Još je gorko sećanje ivanjičkih seljaka koji su morali da bacaju krompir zbog prekomernog uvoza iz Nemačke, a da ne pričamo o gnevu srpskih stočara koji ne uspevaju da prodaju tovljenike, ali zato ne manjka svinjskih polutki iz deleke Argentine i Brazila.
Istovremeno na uvoz hrane iz belog sveta godišnje potrošimo 1,2 milijarde dolara.
Ta situacija će, kažu stručnjaci potrajati sve dok srpski seljak više bude zavisio od pogleda u nebo nego što država bude vodila računa o zaštiti poljoprivrednih kultura.
Srbija doduše ima uslove za navodnjavanje oko 1,5 miliona hektara poljoprivrednih površina, a trenutno se pravim sistemima navodnjava svega 25.000 hektara, što našu zemlju svrstava među zemlje sa najgorim sistemima navodnjavanja.
U odnosu na 3,6 miliona hektara obradive poljoprivredne površine, navodnjavane površine u Srbiji ne obuhvataju ni jedan odsto, dok se u razvijenim zemljama navodnjava oko 17 odsto obradivog zemljišta.
Prema rečima Milana Prostrana problem je u tome što 20 godina niko nije ulagao u razvoj ovih sistema, dok su postojeći kapaciteti propadali.
Kao ilustraciju stanja, Prostran navodi da su po rasprostranjenosti navodnjavanja ispred Srbije čak i zemlje poput Makedonije, Grčke i Turske dok je Albanija po tome uvek bila ispred nas.
Slična situacija je i sa poplavama, jer nemamo adekvatne sisteme odbrane, a grad gotovo redovno bere voće. Protivgradnih sistema nema, a i ono malo što radi muči problem sa angažovanjem strelaca jer su mizerno plaćeni.
Na taj način Srbija od poljoprivredne sile kakva bi mogla da bude postaje zavisna od uvoznih proizvoda. Tako paradajz uvozimo iz Makedonije, pasulj iz Argentine, a beli luk iz Kine.
Prostran kaže da je u vreme bivše SFRJ, Srbija bila poznata po uzgoju pasulja koji je podmirivao potrebe moćne JNA.
- Nadaleko čuveni je bio vojnički pasulj, a danas ovu mahunarku uvozimo iz Kirgistana i Poljske - kazuje Prostran.
Zbog nemara prema agraru posledice ne snose samo seljaci nego i građani Srbije koji ne samo što više novca troše na hranu nego i daleko se nekvalitetnije hrane.
Dve setve samo san
- Srbija bi ulaganjem u već postojeće sisteme za navodnjavanje, ali i izgradnjom novih, mogla da ima veći prinos, povećanu proizvodnju poljoprivrednih kultura prve klase koje su izvozno orijentisane, ali i mogućnost dve do tri setve u toku godine pojedinih poljoprivrednih kultura - navodi dr Miladin Ševarlić.
