Grad seljake zavio u crno
Nevreme kakvo ne pamte ni najstariji žitelji Zapadne Srbije protutnjalo je delovima opština Priboj, Prijepolje, Užice, Požega, Kosjerić, Gornji Milanovac, Topola, Aranđelovac i Požarevac i za sobom je ostavilo pravu pustoš, a Požarevcu je od posledica nevremena stradao jedan čovek! Meštani Topole kažu da ne pamte oblake crno-zelene boje koji su im doneli oluju i grad, a šteta na voćnjacima procenjena je na više od 20 miliona evra!
Udari gromova, kiša i grad veličine teniske loptice prvo su zahvatili Priboj, a onda i delove opštine Prijepolje. U Priboju je grad padao više od pola sata i potpuno uništio malinjake u okolnim selima u kojima je berba tek započeta, ali i druge ratarske i voćarske kulture, dok su ulice pretvorene u reke. Slično je bilo i u delovima opštine Prijepolje, a zatim je nevreme preko Zlatibora stiglo do Užica i za svega petnaestak minuta stvorilo apokaliptične slike.
Od grada su se ulice zabelele kao usred zime, a kanalizacija nije mogla da primi toliku količinu vode pa su ulicama tekle bujice, dok su u nižim delovima grada stvorena prava jezera. Saobraćaj u Užicu bio je gotovo potpuno obustvljen, a voda je poplavila brojne podrume. Šteta se tek procenjuje, ali je već sada jasno da se u selima u okolini Užica malinjacima i voćnjacima crno piše.
Udavio se u podrumu
U Požarevcu je nevreme odnelo i jedan život. Tragedija se dogodila u podrumu zgrade u Jug Bogdanovoj ulici kada je stanar liftom sišao u prostorije u kojima je nivo vode bio oko dva metra. U trentuku dok se lift spuštao do podruma, prema dosad poznatim detaljima iz istrage, nestala je struja i nesrećni Ž. M. (67) ostao je zarobljen u liftu gde se najverovatnije i udavio.
Agroekonomista Milan Prostran za "Vesti" kaže da će šteta u tom delu Srbije svakako biti velika i da će stradati brojni mali poljoprivrednici.
- Godinama grad kosi malinjake i voćnjake u srcu Šumadije i zapadne Srbije, a država, nažalost, slabo radi na razvoju sistema protivgradne zaštite. Sistem mora da se modernizuje i da se zaštite mali paori. Kad se desi katastrofa, onda svi pričaju o tome, a čim se situacija malo stiša, sve se zaboravi - priča Prostran.
Zanimljivo je da do 2000. godine, Vojvodina, glavna žitnica Srbije, nije ni imala sistem protivgradne zaštite jer je u vreme SFRJ, severnu srpsku pokrajinu, "pokrivao sistem" iz Belja u Hrvatskoj, dok je Zapadnu Srbiju štitio sistem iz Bosne i Hercegovine.
Država odgovorna
Poljoprivredni stručnjak Miladin Ševarlić kaže da država mora da preuzme odgovornost za nefunkcionisanje protivgradne zaštite.
- Odgovorni moraju da objasne zbog čega je loš sistem protivgradne zaštite, a mora da se urade i mape na kojima će se jasno videti koji delovi zemlje su pokriveni protivgradnim sistemom. To će pomoći seljacima da vide šta im je činiti. Mogu da pokušaju da grade sopstvenu protivgradnu mrežu, da se osiguravaju ili pak da osnuju sopstveni fond rizika iz koga bi isplaćivali odštete najugroženijim - kaže dr Ševarlić.
- To je logično jer kiša i nevreme uglavnom dolaze sa zapada. Raspadom države sistem protivgradne zaštite bio je sedam-osam godina u potpuno haotičnom stanju, a ni sada situacija nije mnogo bolja. Ljudi koji rade u tom sistemu toliko su loše plaćeni da niko ne želi da se prihvati tog posla - ističe Prostran.
Da zlo bude veće, grad je završio i berbu i žetvu i u selima opštine Gornji Milanovac, a posebno u varošici Pranjani i selima Teočin, Koštunići, Družetići i Gojna Gora. Tamo su, osim zasada pod malinom, potpuno uništeni zasadi pod krompirom, ratarske kulture od koje se u ovim krajevima živi. Zbog svega ovoga sagovornik "Vesti" apeluje da država osnuje takozvani fond rizika.
Lopate za sneg
Ni najstariji Užičani ne pamte da su usred juna morali ići u podrume i šupe i tražiti lopate za sneg. Ali to se ipak dogodilo jer je pola grada bilo zavejano, a pola potopljeno, pa su lopate u gradu na Đetinji bile glavna alatka za raščišćavanje ulica!
- Čim grad obere voće, seljacima se prebacuje da ne uplaćuju osiguranje. Niko, međutim, ne govori koliko je teško naplatiti premiju osiguranja jer zakonom nije jasno definisano šta je elementarna nepogoda - kaže Prostran.
Stoga bi država morala da osnuje fond rizika i pomogne seljacima.
- Još pre 200 godina u Vojvodini su seljaci bili vlasnici više parcela, koje su bile kilometrima udaljene. Razmišljalo se: ako strada jedna njiva, seljak ima da ubere na drugoj. Danas vidimo da seljak iz Pranjana od grada gubi hektar i po kukuruza! Zato država mora da štiti svoje seljake - kategoričan je Milan Prostran.
Kritično i u Hrvatskoj
Snažno nevreme praćeno kišom i gradom pogodilo je delove Zagreba, a oluja nije zaobišla ni druge delove Hrvatske, a kod Novog Vinodolskog zabeležena je ogromna pijavica.
