Malinari se digli na ustanak
Malinarima je i ovog juna dojadila nepravda kojoj ne naziru kraj. Prekipelo im je zbog monopola hladnjačara i niskih otkupnih cena. Tokom vikenda okupili su se proizvođači kako bi mirnim protestom izrazili nezadovoljstvo. Oko hiljadu malinara iz Priboja, Prijepolja, Užica i Ivanjice u subotu kasno popodne blokirali su magistralni put ka Crnoj Gori, a kako nisu uspeli da postignu dogovor sa predstavnicima vlasti, blokada je nastavljena i u nedelju.
Proizvođači crvenog zlata traže da otkupna cena bude minimalno jedan i po evro po kilogramu, pa su jednoglasni u odluci da ostaju na ulici dok im zahtevi ne budu ispunjeni. Zatražena je i ostavka ministra poljoprivrede Srbije Branislava Nedimovića i uključenje premijerke Ane Brnabić i predsednika Aleksandra Vučića u rešavanje problema.
Višemilionski prihodi
U Prijepolju je malinarstvo postalo najvažnija grana poljoprivrede. U 2014. malina je zasađena na 286 hektara, a 2015. udvostručene su površine pod zasadom ovog voća (520 hektara). Otkup se povećao sa 1.200 tona na 3.250 tona, pa su prihodi sa milion i 800 hiljada, porasli na čak pet i po miliona evra. Sa prijepoljskih plantaža tokom 2017. godine ubrano je oko 4.000 tona voća.
Nakon što su krenuli putem u koloni, intervenisala je policija i sprečila ih da se dalje kreću. Na mesto protesta došli su i pripadnici Žandarmerije, a nekoliko osoba je povređeno u sukobu sa policijom. Jedan učesnik protesta je priveden.
Nakon propalih pregovora, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Senad Mahmutović izjavio je da država ne može da učini mnogo:
- Mi smo došli s predlogom da razmotrimo način i mogućnost održavanja sastanka i sa premijerkom, ali nismo imali prilike da to predložimo. Sa 500 ljudi je teško razgovarati. Pitanje tržišne cene maline prevazilazi nadležnost Ministarstva poljoprivrede i zbog toga proizvođačima država ne može garantovati otkupnu cenu od 180 dinara.
Slađana Stanković iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača ističe da malinari ne traže od države novac:
- Treba da se reguliše tržište i da se stane na put onima koji prepakuju našu robu, a robu iz uvoza prodaju kao srpsku, kao i da se stane na put monopolistima i hladnjačarima koji bi hteli preko noći da zarade milione na grbači ovih ljudi.
Malinar iz Ivanjice Radenko Marić ističe da su se u Aranđelovcu sastali hladnjačari i predstavnici osiguravajućih kuća i dogovorili se da cena ne sme da pređe 160 dinara:
- Sve se to radi iza leđa proizvođača. Šta smo mi? Robovi na svom imanju, od deteta koje nosi vodu do čoveka koji je 16 sati u malinjaku.
Kako objašnjavaju u udruženju Limska dolina, hladnjača Jugotrejd iz Arilja ponudila je takozvanu dnevnu cenu od 50 dinara, dok hladnjača ES komerc nudi 65 dinara po kilogramu.
- Dnevno formiranje cena bez mogućnosti izravnavanja do kraja berbe za nas je neprihvatljivo jer vodi do potpunog sunovrata maline. U Prijepolju je situacija katastrofalna. U Brodarevu je bilo povratnika iz inostranstva koji su se vratili i uložili novac u proizvodnju. Sada opet napuštaju vekovna ognjišta bez nade u povratak - rekao je Boban Purić iz Limske doline.
Dobrivoje Radović iz Asocijacije malinara Srbije ističe za "Vesti" da država mora da zaštiti proizvođače i spreči kriminal na tržištu:
- Neohodno je formirati cene i sprečiti da na tržištu vladaju monopolisti. Država stalno pere ruke kako ne može da učini ništa, a proizvođači propadaju.
Ševarlić: Udruživanjem do rešenja
Agroekonomista Miladin Ševarlić ističe da su ponuđene cene sramotne, ali i da se mora promeniti kompletna strategija malinara.
- Godinama pričam istu priču. Malinari moraju da se udruže, da postanu vlasnici sopstvene robe, da ne dozvole da iko preko njih zarađuje milione. Ukoliko bi postojala bolja organizacija malinara, osnovali bi sopstvene hladnjače i mnogi bi problemi bili na taj način rešeni - objasnio je za "Vesti" Ševarlić.