Sirotinja niče iz pravoslavlja?!
Istočno pravoslavno hrišćanstvo uticalo je više na razvoj određenih bivših komunističkih zemalja od komunizma i nanelo štetu stanovništvu na tim prostorima, stoji u najnovijoj, malo je reći šokantnoj "analizi" Svetske banke, koju prenosi Blumberg.
Bivši bugarski ministar finansija Simeon Đankov i Elena Nikolova sa Univerziteta u Londonu su analizirali podatke iz Ankete o svetskim vrednostima i Ankete o životu u tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj kako bi proučili vezu između religiozne pozadine i ponašanja naroda, kao i njihovog materijalnog stanja. Zaključak bi ukratko mogao da glasi: Bedni ste, jer ste pravoslavni!
Autori su zaključili da je pravoslavlje učinilo određenim zemljama plodno tlo za komunizam i generalno oblikovalo svoj put, različito od onih koje su uzimale zemlje u zapadnoj hrišćanskoj tradiciji.
Ponovo im krivi Rusi i Grci
"Komunistički vladari nisu bili prijateljski nastrojeni prema crkvi, ali su koristili karakteristike pravoslavnog sveta koje su smatrali korisnim, sa posebnim naglaskom na tradiciji. Prema teoriji nemačkog filozofa Maksa Vebera, kapitalizam je bio usko povezan sa zapadnom religijskom tradicijom, naročito sa protestantskom etikom što objašnjava razvoj zemalja poput Poljske i Češke tokom njihovih postkomunističkih faza", "objašnjavaju" autori studije.
Dalje se konstatuje da su, "odbijanje Rusije da se pridruži zapadnom svetu kao i ekonomska nestabilnost u Grčkoj, Ukrajini i drugim pravoslavnim narodima podstakli ponovo okretanje religiji i ovakvom načinu razmišljanja".
Pristupajući problemu iz potpuno drugog ugla, Ivan Zabaev, ruski sociolog koji radi na najvišem pravoslavnom univerzitetu u Rusiji i koji je dobio nagradu za svoje nedavno istraživanje, dolazi do sličnog zaključka.
- Specifičan karakter pravoslavlja jeste to što se ne odnosi na zanimanje kao sredstvo za spasenje, već poslušnost i poniznost prema duhovno iskusnijoj osobi ili osobi na višem mestu u hijerarhiji.
Drevni koreni i verske podloge jedne kulture mogu zaista imati veći uticaj na put koji zemlja uzima od bilo kakvih racionalnih, geopolitičkih ili ekonomskih razloga. Ako je tako, nacije sa pravoslavnom pozadinom nisu zaista udobne u svetu u kojem dominira Zapad - izvor napetosti koji se može ublažiti, a ne ukloniti.
- Zapadno hrišćanstvo zagovara racionalizam, logičko istraživanje i ispitivanje, dok je istočno hrišćanstvo, ono iz kog se razvilo pravoslavlje, povezano sa mističnim fenomenima i gde se manje pažnje stavlja na razum. Neverovatno, ove dugotrajne razlike u pogledu stanovništva preživele su nakon skoro 50 godina komunizma - stoji u dokumentu.
Na ovo u beogradskim medijima oštro reaguje analitičar Vladimir Dimitrijević.
- Gospoda su zaboravila da kažu da je bogatstvo rimokatoličkog i protestantskog Zapada nastalo na zločinima. Setimo se istrebljenja domorodaca u Severnoj i Južnoj Americi ili Aboridžina u Australiji, koje su, kao divlje životinje, lovili sve do sredine dvadesetih godina prošlog veka, pa su im oteli teritorije bogate rudom. Šta su Englezi radili u Indiji, a Francuzi u Indoneziji? Aušvic, Jasenovac i Hirošima tekovine su tog uzvišenog zapadnjačkog duha - ističe Dimitrijević.
Srbin se ne klanja bogatašu
- Pravoslavno shvatanje ekonomije nije pljačkaško-kapitalističko, nego čovečno-hrišćansko, o čemu je govorio Vladika Nikolaj u delu "Srednji sistem". Čovek ne treba da služi ekonomiji, nego ekonomija čoveku. To je put pravoslavnih. Kod nas su bogataši, osim onih dobra srca, uvek bili prezreni, za razliku od Zapada, gde im se klanjaju kao da su bogovi - poentirao je Dimitrijević.
Sa njim je saglasan i verski analitičar Zoran Čvorović, koji tvrdi da je ovo istraživanje samo još jedna maliciozna propaganda Zapada koja je usmerena protiv pravoslavlja.
- Reč je o staroj strategiji katoličkog i protestantskog Zapada, kom je pravoslavna civilizacija oduvek bila smrtni neprijatelj. Samo što su sada pale maske, pa javno objavljuju ovakva sramotna istraživanja koja imaju za cilj samo da ocrne pravoslavlje i ljudima pošalju pogrešnu poruku da bi bili mnogo uspešniji i bogatiji samo da su druge vere - jasan je Čvorović.
Đankov i Nikolova "dokaze" nalaze u sociološkim podacima. Oni smatraju da su pravoslavni hrišćani manje zadovoljni svojim životom i da imaju manje društvenog kapitala od katolika ili protestanata - a isto toliko koliko i "nereligioznih" ljudi. Takođe imaju manje šanse da podrže nove ideje, preuzmu rizike ili žele da rade u velikim privatnim kompanijama i one su manje pogodne za kapitalizam.
- Teološke razlike među različitim hrišćanskim narodima možda su postavile zemlje na različite razvojne puteve mnogo pre dolaska komunizma - pišu Đankov i Nikolova.
