Despota doneo "pauk"
Malo je onih, a pitanje je da li ih uopšte ima, koji o spomenicima u Beogradu znaju više od Nede Kovačević, spisateljice i svojevrsnog popisivača prestoničkih spomenika. Za šest godina istraživanja i terenskog rada popisala je i fotografisala 1.739 spomenika i skulptura. Deo toga je pretočila u "Beogradski spomenarnik".
Iako razgovor započinjemo aktuelnim pričama o skandaloznom postamentu Juriju Gagarinu, spornoj inicijativi da se Slobodanu Miloševiću podigne obeležje, nesvakidašnjem rešenju za spomenik Zoranu Đinđiću i megalomanske dimenzije skulpture u najavi Stefanu Nemanji, naša sagovornica nam na početku razgovora stavlja do znanja da se i u dalekoj prošlosti javnost delila i kolebala oko toga kome, gde i kakav spomenik podići.
- I ovaj Vuku Karadžiću, u čijoj blizini vodimo razgovor, imao je velikih problema da bude postavljen. Čuveni vajar Đoka Jovanović je 1932. dobio narudžbu od Srpske književne zadruge da ocu srpske azbuke napravi dostojan spomenik. I naručilac i vajar su predložili da bude postavljen u Univerzitetskom parku, pored Pančića i Dositeja. Ondašnje gradske vlasti su to odbile jer je bio prevelik. Kažu, ne može da uđe, morali bi da ruše i kapiju i ogradu. Nisu pristali ni da se postavi ispred parka i tako je spomenik godinama stajao u dvorištu Srpske književne zadruge.
I kada je konačno prebačen na današnju lokaciju, u blizini tehničkih fakulteta?
- Na 150. godišnjicu Vukovog rođenja 1937, vlasti su odlučile da je Park Ćirila i Metodija najbolja lokacija. Autor je tražio da bar bude okrenut prema parku, ali je odlučeno da gleda na ulicu. Đoka Jovanović se onda toliko naljutio da nije hteo da prisustvuje otkrivanju spomenika, već je samo tog jutra došao na svečanu liturgiju u Crkvu Aleksandra Nevskog.
Postoji li neka osoba koja je za srpski narod, tako sviknut na podele, bila nesporna da joj treba podići spomenik?
- U prošlosti se nije toliko postavljalo pitanje da li je neka ličnost sporna da dobije spomenik. Vuk, Dositej i Tesla su ljudi koji imaju najveći broj spomenika. Najviše ih ima Tesla, ukupno 13 na teritoriji Beograda, računajući tu i obod grada. Dositej ima šest, a Vuk četiri. Računam tu i one u ustanovama, ne samo ove na javnim otvorenim prostorima.
Tom nizu srpskih velikana nedostaje Sveti Sava. Koliko ima njegovih spomenika?
- Nije ga imao dok nije dobio onaj veliki kod istoimenog hrama, i to kao dar Rusije.
Darodavac obično određuje izgled spomenika, pa se tako i gradski oci vade da nisu odlučivali o izgledu spomen-biste Juriju Gagarinu. Kako biste ga vi ocenili, s obzirom na to da je brže-bolje uklonjen zbog skandalozne nesrazmere postamenta i biste?
- Ne znam tačno ko je autor, ali po onome što sam videla, to je ista skulptura koja postoji i u Varni. Sama bista nije toliko mala, kad bi bila na nekom normalnom postolju. Recimo, na postolju u vidu rakete, to bi bilo primerenije za spomenik čuvenom kosmonautu. Da bi se neki spomenik podigao, inače, mora da postoji dozvola gradskih vlasti. Prethodno svoje mišljenje daje i Zavod za zaštitu spomenika. Teško da neki spomenik može da osvane sam na javnom prostoru, voljom pojedinca.
Ipak, takav slučaj je bio sa spomenikom despotu Stefanu Lazareviću?
- Da. Početkom 80-ih, Nebojša Mitrić je uradio jednu kopiju spomenika za Prvi maj iz Pirota, s idejom da ga pokloni i Beogradu. Povod se namestio 1983, kao okrugla godišnjica od kada je 1403. godine despot Stefan dobio Beograd. Međutim, u javnosti su bacali drvlje i kamenje na spomenik, da ne odgovara izgledu despota Lazarevića, da je previše moderan i gradske vlasti u prvi mah nisu dozvolile njegovo postavljenje. Vajar Mitrić nije odustao, pa je angažovao svog prijatelja Dragišu Gileta Đurića, koji je tada bio na čelu Parking servisa, da spomenik natovare na "pauka" i noću ga dovezu na Beogradsku tvrđavu. Tamo ga postave i evo, ostao je do današnjih dana. Naknadno su vlasti organizovale i svečano otkrivanje.
Čuvar istorije
* Neda Kovačević (57) živi sa suprugom i sinom u Beogradu, svom rodnom gradu.
* Studirala je italijanski jezik i objavila više knjiga poezije i proze.
* Pripovetkom "Vitez od poslednje šanse" pobedila na konkursu "Kočićevim satiričnim perom".
* Godinama proučava beogradske spomenike, kosturnice, groblja, fontane, česme.
* Drugu knjigu posvetila je ostalim spomenicima i skultuprama koje se ne odnose na ličnost, dok će treća obuhvatiti fasadne skulpture.
Utisak je da žene imaju kudikamo manje bista?
- Kolika je nesrazmera vidi se iz podatka da od 437 spomenika posvećenih ličnostima, ima samo 38 žena. Prva je bila kneginja Zorka Karađorđević čiji je bista 1926. postavljena u Kalemegdanskom parku. Stajala je sve do 1945, kada je nova vlast uklanjala sve što ima veze sa Karađorđevićima. Ostavili su samo Karađorđa.
Zanimljivo je da je kopija spomenika vođi Prvog srpskog ustanka prvo osvanula u Podgorici?
- Da, ovaj veliki spomenik kod Hrama napravio je Sreten Stojanović još 1955. Šest godina kasnije kopija je postavljena u Podgorici i dan-danas stoji tamo, dok je u Beogradu spomenik Karađorđu podignut tek 1979. i to na uzvišenju gde je bio jedan od njegovih logora kada je oslobađao Beograd od Turaka. Imao je Vožd i spomenik u parku na Kalemgdanu, na mestu gde je sada Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Postoji čak i mali film kako kralj Petar 1913. otkriva spomenik svom pretku, ali su ga Austrougari srušili dve godine kasnije, za vreme okupacije Beograda.
Kako je prošao Tito, da li je on imao najviše bista u Beogradu?
- Interesantno je da Tito u Beogradu nije imao spomenik na javnom mestu, ne računajući biste u unutrašnosti institucija. U Muzeju Jugoslavije danas imaju dve replike njegovog spomenika iz Kumrovca. Tako da nije bilo prilike da ga neko ruši. Ja sam u principu protiv rušenja bilo kojeg spomenika. Sve je to deo istorije. Da se pitam, napravila bih, kao u Rusiji, park sa spomenicima svim nacionalnim vladarima. Kad se neko pobunio, pitajući zašto spomenik Staljinu - dobio je odgovor pa on je samo jedan vladar u nizu, a istoriju ne možemo obrisati i poricati.
Putešestvije Pobednika
- Meštrović je počeo da radi na Pobedniku po narudžbini Petra Prvog Karađorđevića posle Prvog balkanskog rata. Izbio je Veliki rat i Meštrović je kao austrougarski državljanin morao da napusti Beograd, a sa sobom je poneo i tu statuu. Kada je rat okončan, nije bilo novca da se spomenik dovrši, ali je opština ipak otkupila statuu Pobednika, koja je svih tih godina stajala u nekoj šupi na Senjaku. Tek je na desetogodišnjicu proboja Solunskog fronta zvanično i postavljen, ali ne na Terazijama, kako je prvobitno bilo zamišljeno. Ne samo da su se pobunile beogradske dame koje su bile protiv nagog muškarca u centru grada, već je bilo i primedbi da Pobednik nema nacionalno obeležje, a zamišljen je u slavu srpskog vojnika. I tako je Pobednik, jedan od današnjih simbola Beograda, zbog otpora javnosti završio na Kalemegdanskoj tvrđavi. Danas bi rekli - gde ćete bolje mesto?!
